Zovem se Aleksandar Blagojevic.
Ja sam zrtva Haskog tribunala.

Izazivam svakoga da ospori jednu jedinu rec koja je ispisana na ovom sajtu ili da dostavi bar jedan dokaz o krivici moga oca, pukovnika Vidoja Blagojevica. Obavezujem se srecnom pronalazacu, da cu momentalno ukinuti ovaj web sajt, sazvati konferenciju za medije i obznaniti da je moj otac ratni zlocinac...
 

---------------------------------------------------------------------
25. JANUAR 2008      

Put u Sibir

Danas je pukovnik Vidoje Blagojevic prebacen na „izdrzavanje“ kazne, na krajnjem severu Evrope - u Norvesku.
Treba zaista izdrzati kaznu odrezanu bez sudjenja i bez dokaza.
Poslat je da robija, da bude prevaspitavan i korigovan, za postupak i krivicno delo koje nam Tribunalci jos nisu saopstili.
Svi znamo kroz kakvu je psiholosku torturu prolazio pukovnik Blagojevic u Scheveningenu. Tribunalske siledzije bi sada mogli, konacno, prestati sa maltretiranjem.

Apelujem na vas - dobronamerne i casne ljude, koji ste svih ovih godina hrabrili mog oca, da se ponovo ujedinimo i damo podrsku pukovniku Vidoju Blagojevicu – da mu pomognemo da izdrzi, do konacne slobode!

Evo kako su izvestili domaci i strani mediji:

---------------------------------------------------------------------

19. SEPTEMBAR 2007      

Jedan covek, jedan tribunal i banda ubica

PRAVDA I KRIVDA

Zamislite da zivite normalan zivot, slobodni, bez mrlje na savesti, bez necega u proslosti zbog cega biste strahovali da izgubite slobodu.

(Ovo vam nece biti posebno tesko, posto vrlo verovatno tako i zivite.)
E sad, zamislite da vas jednoga dana uhapse kao da ste najokoreliji kriminalac, brutalno - tako da dobijete trajne posledice od povreda i strpaju u zatvor.
Onda saznajete da ste optuzeni kompilacijom SVIH optuzba koje postoje u medjunarodnom ratnom pravu, na celu sa optuzbom za genocid.
U tom trenutku, nekako i mozete preci preko cinjenice da cete trpeti posledice do kraja zivota zbog hapsenja, zbog toga sto ste sigurni da cete ubrzo izaci iz zatvora, jer ste potpuno nevini – u pitanju je greska tuzioca.
I tu nevinost cete dokazati na sudu.
Medjutim, sta ako ne mozete da se branite u sudnici?
Sta ako vam NIKADA ne daju da svedocite?
I osude vas tako da do kraja zivota ostanete bez slobode?
I povrh svega – posle svega: panta rei, nikome nista, trava zeleni, cvece cveta, kao da vas nikada nije ni bilo.

Ako ste se najezili i osetili hladan znoj, vrteci glavom zbog morbidne maste ovog autora, (koji izmislja kojekakve kosmare), reci cu vam da jedan covek vec godinama zivi u tom kosmaru.

Zove se Vidoje Blagojevic, pukovnik je srpske vojske i moj otac.

                    
BEZ SLOBODE

Ovaj sajt, ovo parce virtuelnog prostora, je jedino mesto koje pulsira, koje svedoci umesto pukovnika Blagojevica - coveku kome nije omoguceno da svoju pricu isprica u sudnici.

Pozivam vas, posto nas je, eto, ludilo sateralo u tesnac, da na ovom sajtu preispitamo osnovne pojmove kao: pravda, istina, pravo, zakon, sudije, odgovornost… Sta ovi pojmovi znace danas?
Sta je ono sto je nedvosmislen standard za “ispravan” zivot? Koje su karakteristike kojim tezimo, koje nas prave da budemo bolji ljudi? To su cast, postenje, odanost… Pre svega – zbog sebe, a onda zbog okoline, drustva - gde smo jedino tako i prihvatljivi. Uostalom, mi tezimo da i nasa deca teze tim karakteristikama. Tako ih vaspitavamo, tako ih usmeravamo.
Sta nam garantuju te karakteristike, kao minimum minimuma?

Slobodu. 

Svako danas ima neki problem. Problem je imanentan zivotu. Neko je nesrecan zbog para, zbog karijere, zbog ljubavi…

Neko nema slobodu…

Problem se javlja ako je neko nevin, a bez slobode.
E onda, taj problem nije samo njegov problem. To je problem svih nas. To je problem ove planete.
Jer, onda je sve naopako.
Jer, to nam izmice tlo.
Pukovnik Blagojevic voljom Haskog tribunala, nema slobodu, iako je nevin.
To je paradoks. Anomalija.
Jos veci paradoks je sto svi u tom Tribunalu to znaju: i sudije, i Tuzilastvo, i advokati, i pomocno osoblje.
Ali, njihov je odnos sazet u stavu Karle del Ponte: “Blagojevic je kolateralna steta”.
Kako je uopste doslo do ovakvog monstruoznog paradoksa?
Ko je kriv? Ko je odgovoran?

 Odgovornost snose:

1. Zbog grube greske:

Peter McCloskey (SAD), glavni tuzilac za predmet “Srebrenica”; Totalno diletantski, bez istrage, bez dokaza, napamet optuzio pogresnog coveka – pukovnika Vidoja Blagojevica.

Carla Del Ponte (Svajcarska), glavni tuzilac Tribunala, zato sto je potpisala tu optuznicu.

Florence Mumba (Zambija), sudija, zato sto je overila takvu optuznicu “na lepe oci” - nije zatrazila na uvid nijedan dokaz.

2. Zbog ubistva:

Michael Karnavas (SAD), serijski ubica koji se predstavlja kao advokat, koji je na silu branio Blagojevica tokom sudjenja. Zloupotreba polozaja je suvise blaga rec. Kad lekar ili advokat zloupotrebi polozaj na stetu klijenta, zna se sta to znaci.

Suzana Tomanovic (BIH), biće koje sluzi Karnavasu – bila ko-advokat u Blagojevicevom “timu odbrane”

3. Zbog zataskavanja ubistva:

Sledi nepotupuna lista (samo glavni zlocinci), lica zaposlenih u Registraru/Sekretarijatu/Administraciji Tribunala, kao i sudija, koji su zataskavajuci Karnavasov krvavi pir, iz petnih zila nastojali da Blagojevic ostane “kolateralna steta” – nikada slobodan covek:

Hans Holthuis (Holandija), sef Registrara/blagajnik Tribunala;

David Tolbert (SAD), zamenik Holthius-a dok je trajalo sudjenje Blagojevicu, blizak Karnavasov prijatelj, trenutno zamenik Del Ponteove i po svemu sudeci, od Nove godine njen naslednik.

Clanovi sudskog veca koje nije dalo Blagojevicu da se brani, ni da svedoci:

Liu Daquin (Kina), predsedavajuci

Volodymyr Vassylenko (Ukrajina)

Carmen Maria Argibay (Argentina)

Clanovi zalbenog veca koje nije htelo da ispravi ociglednu pristrasnu i neprirodnu Odluku Sudskog veca:

David Hunt (Australia)

Inés Weinberg de Roca (Argentina)

Clanovi zalbenog veca koje je izreklo konacnu presudu:

Andrésia Vaz (Senegal)

Theodor Meron (SAD), bivsi predsednik Tribunala

Clanovi zalbenog veca koje nije dalo Blagojevicu da promeni odbranu i zalbenog veca koje je izreklo konacnu presudu:

Fausto Pocar (Italija), predsedavajuci i aktuelni predsednik Tribunala

Mohamed Shahabuddeen (Gvajana)

Mehmet Güney (Turska)

4. I na kraju, zbog neispunjavanja ustavnih obaveza prema sopstvenom drzavljaninu, orgomnu odgovornost snose organi Republike Srpske i Srbije.

Pogotovo Rasim Ljajic kao predsednik Nacionalnog saveta za odnose sa Haskim tribunalom Republike Srbije i Jovan Spaic, direktor Sekretarijata za odnose sa Haskim tribunalom Republike Srpske.

Jovan Spaic - zanimanje: kvisling

Ovaj Spaic je posebna prica: on je mega-odgovoran posto je godinama aktivno u uspesno sprecavao da informacija o “slucaju Blagojevic” sluzbenim putem stigne do najvisih instanci drzave Republike Srpske. Gospodin Spaic je privatno i sluzbeno dokazani kvisling i petokolonas koji treba odgovarati za veleizdaju.

---------------------------------------------------------------------
18. AVGUST 2007      

Stenogrami sa rocista u drugostepenom postupku

Konacno, docekali smo da Tribunal na svom sajtu objavi sta se to dogadjalo u sudnici u period nakon prvostepene presude.
Naravno, to je sasvim jasno, objavljuju ih sada, “kada je sve gotovo”, odnosno dva meseca nakon izricanja konacne presude. U svim predmetima, transkript rocista “kace na sajt”, desetak dana nakon odrzavanja rocista.
S obzirom na tradicionalni cenzorski pristup u odnosu na “predmet Blagojevic”, dobro je sto su ih ipak dali na uvid javnosti. Evo, pogledajte sta je pukovnik Blagojevic govorio u sudnici izmedju dve presude. (Transkripti postoje samo na engleskom i francuskom jeziku)

 2007

 2006

                                  ZA FRANCUSKI JEZIK KLIKNI OVDE

---------------------------------------------------------------------1. JULI 2007      

Kolumna Danijela Simića

Danijel je autentican i inspirativan narator. Njegove kolumne jednom mesecno zvone u zemlji u kojoj je jedina misterija: “Za koga zvona zvone?”. U mesecu julu, leta 2007-og, Danijel se osvrnuo na “Slucaj Blagojevic”.

---------------------------------------------------------------------

28. JUNI 2007      

Članak u nedeljniku "EVROPA"

Beogradski magazin "Evropa", na tri stranice ilustruje esenciju kalvarije pukovnika Blagojevica. Renomirani advokat Toma Fila, daje svoje vidjenje slucaja, kao i portparol Haskog tribunala, Refik Hodzic.

---------------------------------------------------------------------

21. JUNI 2007      

Koja je valuta i cena pravde?

REKONSTRUKCIJA UBISTVA

In dubio pro reo.

Tako glasi jedan od postulata prava:"U sumnji se daje za pravo optuzenom".
To vam dodje kao 2+2=4 u matematici.

Covecanstvo je stvorilo mehanizam, koji obezbedjuje da bude osudjen samo onaj ko je kriv, a ne onaj koji je “mozda kriv”. Jer, ako je “mozda kriv”, onda je i “mozda nevin”.

Van razumne sumnje – sto bi se reklo.

Tako je u temeljima prava ugradjen osigurac da ne bi doslo do toga da nevin covek bude proglasen krivim.

Idemo dalje:

Pravo, zakon, civilizacija. Jedno bez drugog ne moze.
Ljudi su seli, dogovorili se, stvorili red putem zakona.
Ako neko kaze: “Necu tako, hocu po mome”, onda krsi zakon.
To konstatuje sudija, odnosno sudsko vece.
A sta ako taj sudija/sudsko vece prekrsi zakon?
Onda postoji institut “visa instanca”.
A sta ako se ta visa instanca ogresi i td?
Ultimativno dolazimo do krajnje instance, a to je javnost.
Ako javnost ne sazna nikada, onda imamo formulu za nekaznjeni zlocin/zloupotrebu/krsenje zakona!

Sudije u Haskom tribunalu nemaju visu instancu!

Njih niko ne kontrolise, ne ocenjuje.

Reagovacete: “A, Ujedinjene Nacije? Zaboga, pa Savet bezbednosti UN-a je osnovao Tribunal!”
Repliciracu vam: “Pukovnik Blagojevic je uputio dopis kancelariji generalnog sekretara UN-a upravo vodjen tom logikom. Dobio je odgovor od cele jedne recenice – “Mi nemamo jurisdikciju nad Haskim tribunalom”
Dakle, imamo sudije koje daleko od ociju javnosti nesto “sljakaju”, i apsolutno nemaju potrebe nikom da se pravdaju niti da polazu racune.
Pre pojave prava i zakona, neandertalci su pravdu delili toljagom.
Toljaga se transformisala u drveni cekic kojim se danas sudije tako simbolicno sluze.
Nadri-sudije iz Haskog tribunala imaju jednu kolekciju cekica poredjanih po velicini, kao oni setovi kuhinjiskih nozeva. Najveci cekic nije cekic vec je malj.
E sad, oni dosad nisu imali potrebu da se late tog malja, ali u “slucaju Blagojevic” bili su prinudjeni da povuku i taj najdrasticniji potez. To je trenutak kada prestane krasnorecivost, akademsko blebetanje i nastupa brutalna sirova sila.

Kako je doslo do toga da sudije ispucaju sav arsenal na samog, nezasticenog Blagojevica?

Blagojevic, cisto radi uporedenja, nije imao nista od tog arsenala-samo istinu i argumente.
Iako, nemaju visu instancu, haske sudije ipak nisu skloni da koriste te malo vece cekice posto izaziva paznju – nije lepo za oci, a bogami i usi. 

Tokom svoje golgote u Tribunalu, pukovnik Blagojevic je imao dva jednostavna zahteva:

1) da promeni branioca
2) da svedoci

Neispunjavanje jednog od ova dva sasvim prirodna i logicna zahteva, automatski znaci nelegitiman, nefer postupak, a samim tim i postupak koji treba da se ponovi. A kamoli neispunjavanje oba.

Svako ko ima dovoljno zivaca da se udubi u citanje spisa u predmetu “Blagojevic”, ostace zgranut kakvim se sve vratolomijama sluze sudije, samo i samo da ne udovolje Blagojevicevom zahtevu. Vrdaju, kruze, traze opravdanja, izmisljaju opravdanja, tako da je ocigledno da su unapred zauzeli stav da nece, odnosno da ne smeju da mu udovolje, a tek onda smisljaju razloge.
Zasto?
Zbog cega taj fanatizam?
Zbog cega su kreirali takvu naopaku, nenormalnu situaciju: da sude coveku koji ne moze da se brani i koji ne moze da svedoci – tako ocigledna farsa?

Jedini moguci motiv je – da se ne sazna istina. I po ceni da je to jasno svima!
Dati Blagojevicu da se brani, de facto znaci - pustiti ga da trijumfalno razbije Tuzilastvo, da dokaze da je cist ko suza i da izadje iz zatvora kao slobodan covek.
Ne plase se oni zahteva za obestecenje, jer na vreme su se obezbedili – Tribunal ne prihvata nikakav zahtev za obestecenje.

Interesantna neka institucija, zar ne?
Jedina na svetu koja:

-          moze da gresi koliko hoce i da ne odgovara.
     (A greska obicno znaci unisteni ljudski zivot/zivoti)

-          nema visu instancu koja je kontrolise; 

Da se vratimo na prvi zahtev pukovnika Blagojevica koji je hiljadu puta ponovio i isto toliko puta su ga hladnokrvno odbijali.
Blagojevic je zatrazio da promeni branioca JEDNOM, i to prvog koji mu je dodeljen - i nisu mu dali.
Zasto je to vazno? Pa, svaki hronicar Tribunala dobro zna da su na desetine optuzenika menjali svoje advokate (po sluzbenoj duznosti-koje placa Tribunal). Postoje naravno slucaji gde je jedan optuzenik vise puta menjao sluzbenog branioca. Jedan optuzenik je promenio cak pet advokata i to samo u prvostepenom postupku.
A Blagojevicu nije dozvoljeno nijednom.

Kad citamo obrazlozenja Registrara i sudija vidi se da im ta opcija nikada nija pala napamet. Uopste se ne upustaju ni u razmatranje.
Nema tu recimo pokusaja, uslovljavanja: “U redu - dacemo ti sada i nikada vise”, “Dacemo ti sada, ali imas zut karton i pazi sledeci put kada biras advokata”, “Dacemo ti advokata, ali on ima samo mesec dana da se pripremi da ne trpi postupak”…
Ne! Ponavljam, prvo se krece od jedine opcije, jedinog scenarija – “Blagojevic ne sme dobiti novog advokata”, a onda se smislja obrazlozenje.

Sasvim je moguce, sasvim je realno, da se desi ono sto je Blagojevic naveo kao razlog za smenu: “Izabrao sam advokata, ubrzo sam shvatio da me prevario, da je zloupotrebio poverenje”.
Ali ne - toliko meseca je proslo, toliko administrativaca iz Registrara, toliko sudija su se bavili ovim, a nikome nije palo napamet da to tako posmatra!? Jednostavan, prost, kristalan zahtev.

Jedan od glavnih razloga odbijanja je bio: “Ako ti damo da promenis branioca, to se usporiti postupak i samim tim ugroziti tvoje pravo na ekspeditivno sudjenje”.
Ali, sta se zapravo desilo: umesto “Moze” sto je kratko i jednostavno, oni su rekli “Ne moze” i obrazlazuci to (nesto sto je nemoguce obrazloziti) potrosili sate i sate, stotine stranica dokumentacije, nekoliko puta se Registrar izjasnjavao, sazivano je Sudsko vece, pa Zalbeno vece… Da ne govorim koliko je puta zbog toga sudjenje prekidano.

Ovde cu samo da pomenem nesto jako vazno: kad pogledate proceduru koja je bila potrebna Blagojevicu da ispuni svoje osnovno pravo – videcete da je on bukvalno je prosao sve instance u Tribunalu i da je to trajalo godinama. Medjutim, dan nakon prvostepene presude, posle onog pozorista lutaka od sudjenja, Blagojevicu je saopsteno da moze da promeni Karnavasa. Bez procedure, bez instanci…

Eh moji majstori, mnogo ste, da se blago izrazim – zabrljali stvar.

Sto se tice drugog zahteva Blagojevica – da svedoci, to je uguseno po kratkom postupku.
Sudsko vece je reklo “Ne moze” i ne samo to, posto je sada bilo saterano uza zid, primorano je bilo da uzme malj za jednu velicinu manju od najvece moguce velicine. (Najveci malj je ostavljen za kraj)

O cemu zapravo govorim?

Naime, sudsko vece u Tribunalu ima visu instancu, koja se zove zalbeno vece. Dakle, vracamo se na onaj zastitni mehanizam covecanstva, koji sprecava da clanovi sudskog veca pocnu da orgijaju kako im se prohte.
Ali, nazalost nije bas tako! Optuzeni mora da trazi dozvolu, tkzv. "sertifikaciju" od sudskog veca da se obrati zalbenom vecu. Ukoliko sudsko vece ne odobri, odluka je konacna i optuzeni moze da se slika! Upravo je Sudsko vece, nemajuci kud, iz svog pozamasnog arsenala, izvadilo taj kec iz rukava, kao odgovor na Blagojevicev zahtev da svedoci. Jednim potezom su brutalno onemogucili Blagojevicu da se zali, da prica, da svedoci! Opasni frajeri – nema sta. Sta to, ono bese visa instanca?
I ne samo oni, nego i ovi iz Zalbenog veca, koji su tri godine kasnije izrekli konacnu presudu, su definitivno stavili taj zahtev ad acta.

Epilog: Pukovnik Blagojevic nikada i nigde nece svedociti!

Ajde malo dok pokusamo da svarimo ovu cinjenicu, da se zapitamo sta to zapravo znaci?

Sa logickog aspekta: Imate recimo obavezu procesuiranje krivicnog dela ubistva. Sreca u nesreci -  imate očevica. Medjutim, vi necete da ga cujete. Ne treba vam!

Sa pravnog aspekta: Pravnici dobro znaju da obicni ocevidac i optuzeni-ocevidac nisu u istoj ravni. Naprotiv! Daleko je vaznije, stavise - neophodno je cuti optuzenog očevica. In dubio pro reo – secate se.

U svakom slucaju, svako, ko bi hteo da sazna istinu bi bio presrecan da cuje svakog svedoka. A ovi Tribunalski frajeri?!

Ovi su napravili SVE da se istina ne sazna!

Podsecam, ovaj sajt postavlja elementarna pitanja, pa ajde da postavimo i ovo:

Kako osuditi nevinog coveka?

Dakle, nemate dokaza, i samim tim suoceni ste sa nemogucom misijom.
Odgovor glasi: Zavezes mu ruke, zapusis mu usta hermeticki, ( i to zauvek) - i osudis ga!

Toliko su abnormalnih svinjarija izveli ove sudije u pokusaju, da je, ne jednom, Tuzilastvo bilo primorano da otvoreno stane na strani Blagojevica. Da, dobro ste procitali! Naravno, ne zato sto su naprasno dobili izlive ljubavi prema njemu, nego su shvatili, a to i napisali, da ce Blagojevic sigurno dobiti ponovno sudjenje, s obzirom da su mu sudije ukinuli sva prava.
Kako bi ste se i vi, postovani citaoci, uverili u bezobzirnost i bahatost haskih delioca pravde, u nastavku slede kljucni delovi njihovih pisanija. (Kompletna dokumentacija se nalazi na oficijalnom sajtu Tribunala, OVDE; Srpska verzija je OVDE, ali dobrano kasni sa azuriranjem).

Imacete osecaj da ste usli u zonu sumraka, jer tu teorija gravitacije ne znaci nista, logika je davno izumrla, a da ne govorimo o pravu i zakonima.
Ajde bas da vidimo kako su oni pokusali argumentovati nesto sto se argumentovati ne moze…

 - POČETAK REKONSTRUKCIJE -

D O S I J E

 KAKO SE TRIBUNAL

 GODINAMA IZIVLJAVAO

 NAD BLAGOJEVICEM

U svom poslednjem manifestu, prilikom egzekucije, dzelati koji sebe nazivaju Zalbeno vece, su obelodanili nesto sto bi trebalo da bude konacna presuda Blagojevicu.

Tu pise da oni nisu imali sta da presudjuju jer sve je vec presudjeno u nekoj predhodnoj presudi tj. Odluci. Kad pogledamo taj “predhodni dokument”, tamo se saopstava nesto sto je prepisano u predhodnom dokumentu i sve tako u nizu - silaznom spiralom… Sve dok ne dodjemo do inicijalnog dokumenta.

U tekstu koji sledi, pogledacemo taj niz dokumenata, od prvog do zadnjeg (konacne presude) i videcemo na delu medjunarodno pravo.

Ako je ovo pravo, ovom prilikom zelim da izjavim saucesce svim pravnicima gde god bili i radili.

Posto se u dokumentaciji koja sledi, sudije cesto pozivaju na osnovne akte Tribunala, ovde dajem pregled:

Prolog: Vidoje Blagojevic je 25.maja 1995 postavljen za komandanta Bratunacke brigade. Nekoliko dana kasnije, 6.jula, pocinje akcija za osvajanje Srebrenice i Zepe pod operativnim imenom “Krivaja 95”. Srebrenica pada 11.jula 1995.

Tri godine kasnije, 30.oktobra 1998, podignuta  je tajna optuznica protiv Vidoja Blagojevica. Sudija Florens Mumba je potvrdila optuznicu 2.novembra 1998. Blagojevic je optuzen za “Srebrenicu”: genocid ili alternativno saucesnistvo u genocidu, istrebljenje kao zlocin protiv covecnosti, ubistvo kao zlocin protiv covecnosti, krsenje zakona i obicaja rata, progon na politickoj, rasnoj i religioznoj osnovi kao zlocin protiv covecnosti. I sve ovo po individualnoj i po komandnoj odgovornosti.

Optuznica je dopunjena 27. oktobra 1999 i ponovo je Florens Mumba dala zeleno svetlo. Dodate su dve nove optuzbe: deportacija kao zlocin protiv covecnosti i nehumano postupanje bazirano na prisilnom premestanju kao zlocin protiv covecnosti.

Sve u svemu, sa ovakvom optuznicom, ako je Blagojevic kriv ne gine mu 10 dozivotnih robija. (Odsluzis jednu dozivotnu, pa drugu i tako…)

Blagojevic je kidnapovan u Banjaluci 10. avgusta 2001. Blagojevic daje punomocje americkom advokatu grckog porekla Majklu Karnavasu 31.avgusta 2001. godine.

Blagojevic vrlo brzo pocinje da sumnja u postene namere Karnavasa, a sve postaje jasno na konferenciji o stanju u postupku 21. marta 2002, kada Karnavas nagovestava postavljanje Suzane Tomanovic za ko-advokata, koja je do tada bila prevodilac Karnavasu.

Od tog trenutka pocinje borba Blagojevica da promeni odbranu.

Paralelno sa ovim razvojem dogadjaj, Tuzilastvo nije casilo cas, pa je optuznica ponovo menjana u nekoliko navrata: 22. januara 2002, 27.maja 2002 i konacno 26. maja 2003.

I pored protivljenja Blagojevica, Registrar postavlja Suzanu Tomanovic na mestu ko-advokata 25. septembra 2002.

Serija odbijanja Blagojevicevih razumnih i osnovanih zahteva da promeni advokata i ko-advokata pocinje 9.decembra 2002:

DOKUMENT BR. 1

Datum: 9. decembar 2002
Naziv: “Odluka po usmenom zahtevu Blagojevica za promenu ko-advokata”
Donosi: Predpretresno Sudsko vece
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:

(a) I advokat i ko-advokat su postavljeni od Registrara u skladu sa pravilnikom Tribunala

(b) Sudsko vece nije primetilo atmosferu nepoverenju izmedju glavnog advokata i ko-advokata, stavise, advokat je izrazio poverenje u svog ko-advokata

(c) Ne moze se zakljuciti da je ko-advokat nekompetentan i da se ponasa na nacin suprotno najboljim interesima njenog klijenta

(d) Nedozvoljivo je da optuzeni Blagojevic namerno unistava atmosferu poverenja i da daje neargumentovane izjave da je nemoguca saradnja izmedju njega i ko-advokata i na osnovu toga trazi promenu ko-advokata

(e) Navodni problemi izmedju optuzenog i njegovog tima odbrane nastali su zbog zelje optuzenog da angazuje trece lice kao ko-advokata, a ne zbog zloupotrebe, nesposobnosti ili sukob interesa od strane ko-advokata

(f) Sudsko vece ne moze identifikovati nijedan osnov koji bi doveo da atmosfere nedovoljnog poverenja izmedju optuzenog i njegovog tima odbrane ili bi, alternativno, pokazao da saradnja na relaciji optuzeni – tim odbrane nije vise moguc

(g) Nikakva steta nece biti naneta optuzenom ako Tomanovicka ostane ko-advokat, i da se promeni ko-advokat u ovoj fazi postupka moze naneti stetu optuzenog, tako sto ce izazvati zastoj u postupku i na taj nacin prekrsiti njegovo pravo na ekspeditivno sudjenje

Cinjenice koje predpretresno Sudsko vece ne pominje:

Nekoliko dana nakon sto je aplicirala, gospodicna Suzana Tomanovic je 1.marta 2002 primljena u Advokatsku komoru Republike Srpske; sto ce reci da pre toga, nikada nije bila advokat, posto nije ni bila clan nijedne advokatske komore.

DOKUMENT BR. 2

Datum: 8. april 2003
Br. stranica: 2
Internet adresa: http://www.un.org/icty/blagojevic/registry/030408e.pdf Naziv: “Odluka po usmenom zahtevu Blagojevica za promenu tima odbrane”
Donosi: Registrar
Potpisnik: Hans Holthuis, sef Registrara
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:  

-          Optuzeni nije pokazao sustinske razloge koje se odnose na ispunjavanje profesionalne etike Tomanovicke, koji bi opravdali smenu

-          Nema promene u okolnostima od Odluke predpretresnog Sudskog veca od 9. decembra 2002 (Dokument br.1)

-          Da promenimo ko-advokata u ovoj fazi postupka moze naneti stetu optuzenom, tako sto ce izazvati zastoj u postupku i na taj nacin prekrsiti njegovo pravo na ekspeditivno sudjenje. 

Komentar Odluke: Kao sto vidite ovo je iskopirano iz Dokumenta 1. Pominje se konstantno “ova faza postupka”. Cinjenica je da sudjenje pocinje tek 14. maja 2003, tako da sve se ovo desava pre nego sto je sudjenje pocelo.

DOKUMENT BR. 3

Datum: 3. juli 2003
Br. stranica: 45
Br. paragrafa: 121
Internet adresa: http://www.un.org/icty/blagojevic/trialc/decision-e/030703.htm
Internet adresa (srpski): http://www.un.org/icty/bhs/cases/blagojevic/documents/decisions/trch/blag-dec030703b.htm
Naziv: “Odluka po pismenom zahtevu Blagojevica za promenu tima odbrane”
Donosi: Sudsko vece
Potpisnik: Liu Daquin (Kina), predsedavajuci sudija
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:

(Izdvojeni su relevantni paragrafi):

23. Ovo Sudsko vece potvrdjuje da Registrar ima primarnu nadleznost u odnosu na pitanja vezana za postavljanje advokata        

29. Dva glavna razloga su bila predocena od strane optuzenog kao osnova za nedostatak poverenja izmedju optuzenog i njegove odbrane: postavljanje Suzane Tomanovic na mestu ko-advokata i ozbiljan prekid komunikacije izmedju optuzenog i njegove odbrane.           

Odgovor Registrara: 

61. Registrar odgovara da u svojoj interpretaciji Clana 15 Direktive, koja govori o postavljanju ko-advokata, pravo na izbor advokata je ograniceno na samo jednog advokata, odnosno to znaci da optuzeni ima pravo da bira samo glavnog advokata. Registrar, isto tako, podvlaci da Clan 19 daje pravo glavnom advokatu, a ne optuzenom, da trazi smenu ko-advokata.

Registrar se poziva na jurisprudenciju Tribunala, i njegovog sestrinskog Tribunala (Ruanda), kao i na jurisprudenciju Evropskog Suda za Ljudska Prava, da bi podupreo svoju interpretaciju Clanova 16 i 19 Direktive.

66. Kao cuvar Tribunalovog sistema za pravnu pomoc (fond kojim se placa advokat optuzenog)

Registrar navodi da “u cilju ocuvanja sistema za pravnu pomoc i da se osigura pravo optuzenog na ekspeditivno sudjenje, generalno je prihvatljivo da odbijemo da promenimo advokata, onda kada je postupak vec poceo.

69. U odnosu na to da li ima smisla nametati odbranu Blagojevicu, Registrar smatra da to sto optuzeni ne priznaje njegovu odbranu i odbija komunikaciju s njegovom odbranom je njegova odluka i da je to neproporcionalna mera cak i ako on oseca nedostatak poverenja ili vere u odnosu na advokate koji ga zastupaju. Registrar upozorava da “moguce posledice presedana - odluke da dozvolimo optuzenom da promeni ko-advokata na osnovu njegovih aktivnosti kojima podriva i ometa postupak, jer ce se odraziti na sve postupke pred Tribunalom”.

Odgovor Tuzilastva:

71. S obzirom na totalan prekid komunikacija izmedju optuzenog i Karnavasa, kao i na nove informacije koje nam je predocio g-din Blagojevic, Tuzilastvo mora napustiti dosadasnju neutralnu poziciju u odnosu na pitanje da li advokat treba biti smenjen, i podrzava zahtev g-dina Blagojevica.

Ako se ovako nastavi (sa nametnutim advokatom, prim A.B.), to bi moglo da izazove krsenje prava optuzenog i samim tim da rezultira ponistenjem presude i ponovnim sudjenjem.

Ukoliko ovo Sudsko vece prihvati Zahtev optuzenog, Tuzilastvo smatra da “kratak prekid od ne vise od tri meseca bi bio dovoljan da bi se prebrodila zamena tima odbrane, i da se da vremena novim advokatima da se upoznaju i pripreme za slucaj”. 

72. Tuzilastvo navodi da jurisprudencija Tribunala dozvoljava odstranivanje ili zamenu advokata, tamo gde je “dobar razlog” predocen, i smatra da totalan prekid komunikacije predstavlja “dobar razlog”.

Tuzilastvo podseca da je i sam Registrar isto tako prihvatio nepostojanje poverenje i komunikacije kao osnov za promenu advokata.

Tuzilastvo smatra da aktuelna situacija - nepostojanje komunikacije i apsolutno nepostojanje poverenja, neizostavno iziskuje imenovanje novog advokata.

U svetlu najnovijih dogadjaja u slucaju, Tuzilastvo smatra da nepostojanje komunikacije, moze “itekako uticati na krsenje prava g-dina Blagojevica na fer sudjenje”

(Ovde Tuzilastvo misli na nagodbe sa Tuzilastvom dvojice iz tog predmeta (Momir Nikolic i Dragan Obrenovic), koji su pristali da svedoce protiv suoptuzenih u istom predmetu, prim.A.B)

Ove nagodbe se desavaju u vreme kada optuzeni nema nikakvu komunikaciju sa timom odbrane. To su znacajne promene u predmetu. Tuzilastvo smatra, da bez komunikacije sa optuzenim i bez njegovih instrukcija, advokat koji ga zastupa ne moze da ga brani. 

Diskusija Sudskog veca:

73. Prema medjunarodnom pravu u jurisprudenciji i Statutu ovog Tribunala, kao sto ce biti elaborirano u produzetku, optuzeni koji nema sredstva da placa advokata, nema pravo na izbor advokata po sopstvenog volji.

Komentar: U fusnotama Sudsko vece objasnjava gde nalazi uporiste u ovakvom stavu.

U fusnoti 210, kaze:

Tuzilac protiv Žan/Jean Kambanda, Case No. ICTR-97-23-A, Prvostepena presuda, 19 Oktobar 2000, para. 33: “Zalbeno vece je zakljucilo, u svetlu tekstualne i sistematske interpretacije odrednica u Statutu i Pravilniku, tumaceni u saglasnosti sa relevantnim odlukama Komiteta za ljudska prava i organa Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava sloboda, da je pravo na besplatnu pravnu pomoc od strane advokata ne znaci i pravo na izbor tog advokata.

Slucaj Žan-Pol/Jean-Paul Akayesu, Konacna presuda, paragrafi 61 i 62: “U principu, pravo na besplatnu pravnu pomoc od strane advokata ne znaci i pravo na izbor tog advokata. Pravo na izbor advokata se imaju samo oni optuzeni koji mogu da snose finansijske troskove advokata. U praksi, Registrar generalno uzima u obzir izbor optuzenog koji nema para da plati advokata, u odnosu na Registrarovu listu advokata. Medjutim, po misljenju Zalbenog veca, Registrar nije obavezan da ispuni zelju optuzenog koji nema para da plati advokata. Registrar ima siroku diskreciju, koju primenjuje u interesu pravde.

74. Prihvatajuci da zelje optuzenog prilikom izbora advokata koga postavlja Registrar mogu biti relevatne, Sudsko vece, podseca da je pravo optuzenog koji nema para da plati advokata, da bira advokata – ograniceno pravo, i podseca na misljenje Evropskog Suda za ljudska prava u odnosu na Clan 6 (3) Evropske konvencije: “Istina je da Clan 6(3)(c) omogucava osobi koja je optuzena za kriminalni prestup, da bude zastupana od strane advokata, izabranog od strane te osobe. Medjutim, to pravo se ne moze smatrati apsolutnim. To mora biti podlozno odredjenim ogranicenjima – tamo gde je u pitanju besplatna pravna pomoc i tamo gde Sud treba da resi, da li je u interesu pravde da optuzeni bude zastupan od strane advokata koga je on izabrao.

U vezi postavljanja advokata, nacionalna pravosudja u svakom slucaju uzimaju u obzor zelje optuzenog.” Zaista, nemacko pravosudje ima takav pristup. Ipak, ti Sudovi mogu da ignorisu te zelje kada postoje relevantni i dovoljni osnov koji ukazuju da tako mora u interesu pravde.

75. Sudsko vece dalje podseca na opservaciju Zalbenog veca Tribunala u Ruandi u slucaju Akayesu: Pitanje prava optuzenog, (koji nema para da plati advokata), na izbor advokata koji ce da ga zastupa, zahteva balansiranje dva uslova: prvo, da se optuzenom omoguci efektivna odbrana i drugo pravilna upotreba Tribunalovih resursa. Zalbeno vece je zakljucilo da iako Registrar generalno uzima u obzir izbor optuzenog, nije obavezno da uslisi zelje optuzenog koji nema para. Registrar ima siroku diskreciju, koju koristi u interesu pravde.

79. Kao sto jasno proizlazi iz Statuta, Pravilnika i Direktive, i kao sto je nedavno potvrdjeno od strane predsednika Tribunala, optuzeni nema pravo da ima ko-advokata. To spada u okvir diskrecija Registrara koji odlucuje da imenuje ko -advokata u interesu pravde i na osnovu zahteva glavnog advokata. 

84. Postavljanje Suzane Tomanovic za ko-advokata, imajuci u vidu da se pocetak sudjenja priblizava, moze se smatrati da je u interesu optuzenog.

85. Sudsko vece je to zakljucilo imajuci u obzir cinjenicu da je optuzeni taj koji je optuzen u ovom postupku i da kao takav, jasno je da su mu vazne kvalifikacije, sposobnost i izbor clanova njegovog tima odbrane.

86. Kako stoji u Direktivi, Registrar ima ovlascenje da suspenduje ili povuce advokata. Clan 19 (A) Direktive kaze da “u interesu pravde, Registrar moze da: (i) povuce advokata na osnovu njegovog zahteva ili na zahtev optuzenog, (ii) na zahtev glavnog advokata povuce ko-advokata”. Na taj nacin, Registrar je ovlascen da svojom diskrecijom povuce advokata na zahtev optuzenog, medjutim, ukoliko takav potez nije u interesu pravde, Registrar ima diskreciono pravo da odbije smenu advokata. Postoje slucaji u Tribunalu gde je Registrar prihvatio zahtev otuzenog da se razresi njegov advokat. U ovim slucajima, Registar je ili naglasio da “postoje izuzetne okolnosti”, ili da se advokat koji je razrezresen, saglasio da je njegovo razresenje opravdano i u interesu pravde. Postoje, takodje, i izuzetni slucaji gde je Sudsko vece dozvolilo razresenje advokata. Kao sto ce biti diskutovano dalje u tekstu, Registrar ovog Tribunala i Tribunala u Ruandi, kao i Sudska i Zalbena veca oba tribunala, su vec odbijali zahteve raznih optuzenih za razresenje njihovih advokata. Iz tih slucaja se jasno vidi da teret dokazivanja pada na optuzenog koji trazi razresenje advokata, da demonstrira dobar razlog za razresenje postavljenog advokata.

100. Kao sto je ovo Sudsko vece vec konstatovalo, optuzeni nema pravo da jednostrano unisti poverenje izmedju njega i njegovog branioca. Slicno, optuzeni nema pravo da tvrdi da se desio prekid u komunikaciji samo na osnovu njegovih jednostranih postupaka, ukljucujuci i odbijanje da se sastane sa advokatom ili da prima dokumente od njega, u nadi da ce takvi postupci rezultirati razresenjem njegovog advokata od strane Registrara.

106. U odnosu na “nedostatak poverenja” u njegovog glavnog advokata koji se razvio kod optuzenog nakon postavljanja Tomanovicke, Sudsko vece nalazi da ne postoje objektivni osnovi da potkrepe njegov “nedostatka poverenja”. Nije sporno da je je Karnavas bio obavesten da optuzeni ne zeli Tomanovicku za ko-advokata. Dok njeno postavljanje objektivno moze da se posmatra kao osnov za sukob izmedju optuzenog i njegovog branioca, to se ne moze objektivno posmatrati da je to neosnovana odluka do te mere, da optuzeni treba izgubiti poverenje u advokatove sposobnosti ili posvecenost odbrani. Advokatovi postupci nakon postavljanja Tomanovicke, treba da budu takvi da optuzeni razume razloge takvog izbora i da se omoguci da optuzeni shvati da su glavni i ko-advokat posveceni da ga u potpunosti zastupaju. Nema indikacija u zapisniku da je bilo suprotnih postupaka od ovih. Samim tim, nedostatak poverenja nije opravdan. Dakle, “nedostatak poverenja” ne moze biti osnov za razresenje advokata.

110. Optuzeni je naveo da njegovo odbijanje da u bilo kojoj formi komunicira sa njegovim advokatom ili drugim clanom njegove odbrane, je zasnovano, izmedju ostalog, na nedostatak poverenja u odnosu na advokata, a to je ovo Sudsko vece zakljucilo da je neosnovano. Sudsko vece zato zakljucuje da su postupci optuzenog u odnosu na prekid komunikacije bez valjanog razloga. Sudsko vece smatra da ne postoji objektivno opravdanje za njegovo odbijanje da komunicira sa advokatom, i narocito, ne postoji razlozno objasnjenje za odbijanje dostave materijala ili dopisa u ovom slucaju koju su sacinjeni od drugih izvora – mimo advokata. Na kraju krajeva, postupci optuzenog su samo na njegovu stetu. Stavise, Sudsko vece naglasava da takav kurs optuzenog, koji se zasniva samo na zelji da se otpusti njegov advokat, kao forma protesta, je nedozvoljivo. 

Sudsko vece: Sta da se radi, prakticno, sada?           

112. Umesto da preduzme nesvakidasnju i neopravdanu meru rezresenja inace kvalifikovanog, efikasnog, posvecenog i pripremljenog advokata, sta bi trebalo Sudsko vece da preduzme? Postavljajuci ovo pitanje, Sudsko vece bi zelelo da naglasi da nije obavezno da preduzima bilo kakvu meru. Kao sto je vec opsirno diskutovano u ovom tekstu, Sudsko vece smatra da optuzeni nije ubedio Sudsko vece da treba da preduzme bilo kakvu meru. Samim tim, bilo koji potezi koje ce Sudsko vece povuci su diskrecioni i u duhu zalaganja i posvecenosti da u ovom predmetu, ne samo da pravda bude zadovoljena, nego i da se vidi da je pravda zadovoljena, i da to optuzeni vidi.

113. Na osnovu zakljucaka koje je izvelo iz zapisnika, ovo Sudsko vece nalazi da su opcije prilicno ogranicene. Ne postoje osnovi za diskvalifikaciju advokata, kao sto su dokazi o zloupotrebi, ili osnovi za razresenje advokata, kao sto su nepridrzavanje odredbama Kodeksa, ili slucaj sukoba interesa sa optuzenim. Kao pitanje fer odnosa prema optuzenom, Sudsko vece bi posmatralo zastoj u postupku izazvan nepotrebnom smenom advokata, koji ne bi bio manji od 5-6 meseci, kao krsenje njegovog prava na ekspeditivno sudjenje.

Dalje, kao pitanje principa, Sudsko vece ne zeli da ohrabri kurs postupaka optuzenih pred ovim Tribunalom, koji zele da jednostrano uniste njihov odnos sa postavljenim advokatom kako bi dobili novog advokata, ili ko-advokata po njihovom izboru.  Takav kurs postupaka, pogotovo u odmaklim fazama ovog kompleksnog predmeta, moze da izazove dugi zastoj. 

114. Sudsko vece veruje, da u neku ruku nesvakidasnja, ali sigurno manje drasticna mera u odnosu na onu koju optuzeni zahteva, moze biti od pomoci svima koje su zainteresovane strane u ovom postupku. U svetlu aktuelnih okolnosti, i kao pokusaj za promociju bolje komunikacije izmedju optuzenog i njegove odbrane, specijalan korak treba biti nacinjen. Dok glavni i ko-advokat nastavljaju da zastupaju i brane optuzenog u ovom predmetu, dodatan resurs ce biti stavljen na raspolaganju optuzenom na odredjeno vreme. Kao pokusaj da poboljsa odnose izmedju optuzenog i njegove odbrane, Sudsko vece ce zamoliti Registrar da imenuje, u konsultaciji i uz saglasnost optuzenog, “pravnog predstavnika” u fiksnom vremensko intervalu da radi sa optuzenim i sa njegovom odbranom i da obezbedi da interesi g-dina Blagojevica budu potpuno zastupani.

 Zakljucak: 

116. Prilikom procene da li imenovani branilac optuzenog treba da bude razresen, na osobi koja trazi razresenje je da zadovolji Registrar, kako bi on primenio svoje diskreciono pravo da povuce takvog branioca “u interesu pravde”. Faktori ili osnovi koji su relevatni takvoj oceni su, izmedju ostalog, ispunjavanje profesionalnih obaveza i odgovornosti, da advokat zadovoljava kvalifikacione kriterijume prema Pravilniku Tribunala, postojanje sukoba interesa, bilo koja vrsta zloupotrebe, i izvrsavanje obaveza vredno, kompetentno i lojalno u odnosu na klijenta. Teret dokazivanje je na osobi koja trazi razresenje postavljenog advokata da pokaze dobar razlog za razresenje postavljenog advokata. Optuzenici, prema tome, moraju da paze kada zajedno sa Registrarom biraju branioca.           

117. Optuzeni koji nema para da plati, nema apsolutno pravo da bira branioca. To je ograniceno pravo, i u okviru diskrecije Registrara je da ignorise zelje optuzenog ukoliko relevantni i zadovoljavajuci osnovi postoje da bi se zakljucilo da je to ignorisanje u interesu pravde.           

118. Ne postoji pravo na ko-advokata. Ko-advokat moze da bude imenovan u interesu pravde i na zahtev glavnog advokata. Iako radi prema instrukcijama glavnog advokata, ko-advokat je obavezan da izvrsava svoje obaveze u najboljem interesu optuzenog, i u skladu sa Pravilnikom, Direktivom i Kodeksom Tribunala. 

119. Jedan aspekt prava na fer sudjenje je pravo na ekspeditivno sudjenje. Neposredno pre, ili u bilo koje vreme nakon pocetka sudjenja, samo najvanredniji zahtevi za razresenje branilaca bice razmatrani, posto svaka smena advokata ce se odraziti na pravo optuzenog da bude sudjen ekspeditivno.

120. U ovom slucaju, Sudsko vece prihvata da postoji nesloga izmedju optuzenog i njegovog advokata. Medjutim, nesloga nije isto sto i fundamentalno nepostojanje poverenja zbog zloupotrebe ili nehata. Izabrati da ne komunicirate sa advokatom nije isto sto i situacija kada advokat ne izvrsava njegovu obavezu da ne obavestava i ne komunicira sa advokatom. Nedostatak poverenja u advokata, bazirano na neslaganju u pristupu odbrani, ukljucujuci i kriterijumi na osnovu kojih je doslo do izbora ko-advokata, razlikuje se od nedostaka poverenja zbog neispunjavanja profesionalnih i etickih obaveza imenovanog advokata.

Dispozicija:

Bice postavljen pravni predstavnik na period od ne vise od tri meseca kao mera da se normalizuje situacija.

KOMENTAR:

Kao sto ste mogli da primetite, dosta sam prostora posvetio ovom dokumentu. Razlog je jednostavan: to je kljucni dokument licemerja, vrhunac ludila i pristrasnosti, gde je crno-belo i obrnuto, levo je desno, moguce-nemoguce i td.

Ovaj papir je vazniji i od konacne presude.

Kako?

Pa u konacnoj presudi sudije Zalbenog veca ekplicitno kazu da se samo pozivaju na predhodne odluke, a najvecoj meri referenca je ova Odluka Sudskog veca.

DOKUMENT BR. 4

Datum: 7. novembar 2003
Br. stranica: 25
Br. paragrafa: 54
Internet adresa: http://www.un.org/icty/blagojevic/appeal/decision-e/031107.pdf
Naziv: “Odluka po zalbi Blagojevica na Odluku Sudskog veca po zahtevu za smenu tima odbrane” (Interlokutorna zalba)
Donosi: Zalbeno vece
Potpisnik: Mohammed Shahabuddeen, predsedavajuci veca
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:           

1. Ovo Zalbeno vece je 15. septembra 2003. odbacilo zalbu i sada, 7. novembra 2003. daje razloge.         

Osnovi zalbe:

12. Zalilac tvrdi da je Sudsko vece postupilo nerazumno zato sto je zakljucilo da problemi koji postoje izmedju zalioca i njegove odbrane mogu da se rese ako se zaliocu dodeli privremeni pravni predstavnik. Zalilac predocava da je sustina u cinjenici da on nema nikakvog poverenja u tim odbrane. On kaze da postoji totalan prekid komunikacije izmedju odbrane i njega, i da je situacija dodatno pogorsana podneskom koji je kao odgovor na njegov zahtev podneo Karnavas Sudskom vecu. (U ovom podnesku je Karnavas izneo laznu optuzbu da mu je Blagojevic trazio deo honorara, prim. A.B.) U sustini, zalilac kaze da postoje tri pitanja koja su ga naveli na cvrst stav da “nikada nece biti u mogucnosti da saradjuje sa njegovim aktuelnim timom odbrane”. Zalilac iznosi ova tri pitanja: “Pitanje Tomanovicke”, “Pitanje odbrane” i trece pitanje koje proistice iz podneska Karnavasa. <cenzurisano> (Karnavas je, dakle, izneo laznu optuzbu koju je godinu dana kasnije priznao - da mu je Blagojevic trazio pare, ovaj mu nije dao, pa se zato Blagojevic ljuti.)

Analiza:

22. Iako izbor je ko-advokata stvar koju resava glavni advokat prema Clanu 16 Direktive, izbor glavnog advokata resava Registrar prema Clanu 14 Direktive. Registra moze uzeti u obzir misljenje optuzenog ali ima i diskreciono pravo da ignorise njegove zelje ako je to u interesu pravde.

Registrar i oba Sudska veca koja su do sada razmatrala zahteve ovog zalioca za razresenje njegovog ko-advokata, su prilicno jasno objasnili ove odredbe zaliocu. I pored toga, zalilac, cini se, veruje da ukoliko i dalje nastavi sa svojim pogresnim stavom -  da ima pravo da izabere glavnog advokata, i saglasno tim pravom, da ima i pravo izbora ko-advokata, da ce ova njegova tvrdnja, eventualno biti prihvacena i samim tim da ce mu biti omogucno da promeni advokata. Ovo verovanje je pogresno.

Pitanje odbrane:

27. Advokat ima obavezu da se konsultuje sa zaliocem, ali nije obavezan da prihvata zalioceve poglede na to koji su najbolji nacini da se dodje do ciljeva zalioceve odbrane.

Fusnota: Clan 8 Kodeksa

33. Prilikom odbijanja osnova zalioceve zalbe u ovom poglavlju, Zalbeno vece zeli da ponovo naglasi da se zalilac ne moze osloniti na uporno ponavljanje neosnovanih “subjektivnih pogleda” kako bi obezbedio da mu se omoguci nesto na sta on nema razumno pravo i samim tim nema prava ni da to trazi. 

34. Zalilac naglasava da je Sudsko vece pogresilo zato sto je prihvatilo stav Registrara: “svaki nedostatak poverenja koji Blagojevic moze da ima u odnosu na svog advokata, nikada ne moze biti vazniji od stete nanete ovom sudjenju”

52. Zalilac naglasava u njegovoj zalbi da je advokat morao da se sam povuce iz slucaja zbog stava koji je zauzeo njegov kljent – da ne zeli da bude zastupan od njegove strane. Zalbeno vece se ne slaze s tim. Jednom kada advokat prihvati da zastupa optuzenika pred Tribunalom, advokat ima profesionalnu obavezu da ispunjava zadatak kojeg se prihvatio, ukoliko ne postoji prihvatljiv osnov koji ce on navesti u zahtevu da on sam bude povucen.

54. U ovakvim situacijama, gde zalilac neosnovano odbija pravno zastupanje od strane advokata, profesionalne obaveze tog istog advokata da nastavi da zastupa optuzenog i dalje su na snazi. Zalbeno vece je zakljucilo da je advokat u ovom slucaju posvecen zastupanju zalioca, i da ce zalilac imati fer sudjenje pomognut od strane imenovanog advokata. Odbacujuci zalbu zalioca, Zalbeno vece zeli da jasno predoci zaliocu da je sada iscrpeo sve moguce pravne lekove. Tribunal nece izaci u susret zahtevima zalioca o necemu na sta on nema pravo.

KOMENTAR:

Ovo je Odluka kojom Zalbeno vece, overava neprirodno stanje – cak u poslednjoj recenici, bahato, stavljaju Blagojevicu do znanja, da: “ostaje ti samo da sedis i cutis u sudnici dok ti se sudi, pomiri se sa sudbinom, jer nemas vise prava da se bunis”.

Osim reiteracije prednodno recenog, ova ekipa je pribegla novoj invenciji, ili ako hocete, novom malju iz lepeze koja im visi na zidu – cenzura!

Svaki putnik namernik koji bi zeleo da se upozna sa sadrzajem ove Odluke, je neminovno bio neprijatno iznenadjen. Tamo gde treba da stoje kljucne stvari u Odluci, stoje crne linije. Cak groteskno i tragikomicno izgleda, recimo, strana 21 ove Odluke, koja je kompletno ispunjena crnim redovima. Gledas u tu stranicu, a ono tamo umesto teksta samo crne linije. Transparentno, nema sta – pogledajte i sami OVDE.

Ovde treba podvuci da su ovu “overu” kao clanovi najvise instance u Tribunalu – Zalbenog veca, potpisali sudija Pocar, Guney i Shahabuddeen, izmedju ostalih. Ovo troje ce biti i deo ekipe koja ce izreci konacnu presudu Blagojevicu kasnije. 

DOKUMENT BR. 5

Datum: 9. maj 2007
Br. stranica: 161
Br. paragrafa: 346
Internet adresa: http://www.un.org/icty/indictment/english/blajok-jud070509.pdf
Naziv: “Konacna presuda”
Donosi: Zalbeno vece
Potpisnik: Fausto Pokar, predsedavajuci veca i aktuelni predsednik Tribunala
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica za fer sudjenje, zato sto:

13. Istorijat postavljanja Blagojevicevog advokata koji ga je zastupao na sudjenju i njihovom neslaganju je obrazlozena u nekoliko odluka u ovom slucaju. Dovoljno je ovde napomenuti da je Blagojevic dugogodisnji korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc. 

14. Prethodno Zalbeno vece je potvrdilo da kao korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc, Blagojevic nema apsolutno pravo da bira branioca; da je Registrar pravilno postavio kompetentnog advokata koji je posvecen zastupanju Blagojevicevih interesa; da nije postojao dobar razlog za smenu tima odbrane i da njegovi zahtevi nisu bili opravdani zato sto je jednostrano odbio da saradjuje sa njegovim advokatima. Odbacujuci Blagojevicevu interlokutornu zalbu, Zalbeno vece je dalje dodalo, da u takvim uslovima, postavljeni advokat ima profesionalnu obavezu da nastavi da zastupa Blagojevica. Dalje, Zalbeno vece ne smatra pogresnim zakljucak Sudskog veca da je zadrzavanje Blagojevicevog advokata, ne samo sto bi zastitilo Blagojevicevo pravo na fer sudjenje, vec i pravo na ekspeditivno sudjenje. 

17. Blagojevic tvrdi da je Sudsko vece prekrsilo njegovo pravo na izbor advokata kada je odbilo da smeni kompletan tim odbrane, nakon prekida poverenja i komunikacije. Ovaj stav sadrzi dva glavna argumenta. Prvo, Blagojevic tvrdi da, cak i kao korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc, on ima pravo na advokata po njegovom izboru. Ovaj argument nema utemeljenje. Optuzeni koji ne moze da plati branioca, ima pravo na branioca koji ce mu odrediti Registrar. Registrar generalno uzima u obzir misljenje optuzenog, kao sto je to uradjeno u ovom slucaju, ali je diskreciono pravo Registrara da ignorise njegovo misljenje u interesu pravde. Jednom kada advokat bude propisno imenovan, kao sto je ovde bio slucaj, advokat ima profesionalnu obavezu da nastavi da zastupa optuzenog i moguce ga je povuci ili smeniti, samo ako postoji valjani razlog.

19. Zalbeno vece smatra da je stvar navodnog fee-splittinga (optuzba za podelu honorara prim.A.B.), nije imala uticaja na odluku Sudskog veca da ne smeni advokata. Ipak, Zalbeno vece je razmatralo prirodu i moguci uticaj takve optuzbe u odnosu advokat - klijent radi “kompletnosti i da bude sigurno da je ovo do kraja reseno”. Zalbeno vece, smatra da postavljeni branilac nije prekrsio poverljivost svog odnosa sa klijentom zato sto je pokrenuo pitanje podele honorara, zato sto je eticki obavezan da prijavi takve stvari Registraru. Zalbeno vece smatra da ovo pitanje nije trebalo da utice na njihov odnos, konkretno, imajuci u vidu da Karnavas nije optuzio licno Blagojevica za pokusaj da udje u aranzman podele honorara, nego je objasnio da je to rezultiralo “pritiscima porodice”. 

20. Konstantni prekid komunikacije tokom sudjenja i Blagojeviceve poplake u odnosu na rad i ponasanje njegove odbrane, je rezultat njegovog jednostranog odbijanja da komunicira sa njegovim advokatom, a ne rezultat postupaka njegove odbrane. Recimo, situacija kada je Blagojevic trazio da svedoci je primer Karnavasove stalne spremnosti da sa sastane sa i da pomogne Blagojevicu ali i Blagojevicevo jednostrano odbijanje saradnje. Zalbeno vece smatra da zalilac ne moze da zasniva zahtev za novo sudjenje, na tvrdnji da se desio totalan prekid komunikacije, u situaciji kada zalilac neosnovano odbija da saradjuje sa njegovim advokatom dok traje sudjenje.

22. Blagojevic tvrdi da je njegov branilac vodio odbranu bez ikakve komunikacije s njim i na taj nacin vrsio neefikasno zastupanje koje je bilo na njegovu stetu.  

25. Generalno, u njegovim tvrdnjama, Blagojevic se jednostavno protivi ili zali se na odluke koje je doneo njegov advokat. Stavise, Blagojeviceve poplake u odnosu na Karnavasovo izvodjenje odbrane poticu iz njegovog odbijanja da komunicira sa odbranom i da daje instrukcije odbrani. Zalbeno vece smatra da ovo nije prihvatljiv osnov da bi se postavilo pitanje da li je rad advokata bio pravilan.  

Delimicno protivno misljenje sudije Shahabuddeen-a

1. Podrzavam presudu Zalbenog veca u odnosu na zalbe g-dina Jokica i Tuzilastva. Nazalost, nisam u situaciji da to kazem i u odnosu na zalbu g-dina Blagojevica. Smatram da je g-din Blagojevic na nezakonit nacin sprecen da isprica svoju pricu, i da samim tim on nije imao fer sudjenje, i da s obzirom na okolnosti, njegov slucaj je trebalo vratiti na ponovno sudjenje.

2. G-din Karnavas je bio postavljen 3. septembra 2001. kao branilac po sluzbenoj duznosti g-dinu Blagojevicu. Skoro od samog pocetka, njihov odnos se pokazao kao jako tezak. Aspekti tog odnosa su bili predoceni Zalbenom vecu u interlokutornoj zalbi. Zalbeno vece je presudilo po tom pitanju, Karnavas je zadrzao svoju poziciju, ali odnos je ostao los. Kakav i da je uzrok, po recima Zalbenog veca, postojao je “kompletan prekid poverenja i komunikacije, koji je konacno, trajao tokom celog sudjenja. G-din Blagojevic je nepokolebljivo odbijao da prizna Karnavasa za njegovog branioca. Karnavas je ispitivao i unakrsno ispitivao svedoke, ali se moze zakljuciti da je on to radio na osnovu njegovih licnih procena u predmetu i bez insrukcija od strane g-dina Blagojevica.

3. Dok je sudjenje trajalo, g-din Blagojevic je izjavio da zeli da svedoci pod zakletvom u svoje ime. Prema Sudskom vecu, on je inicijalno rekao da ce “odgovarati na sva pitanja koja mu se postave u glavnom i unakrsnom ispitivanju”. Ali je ubrzo, ponovo prema recima Sudskog veca, razjasnio da “nece da bude pripreman od strane g-dina Karnavasa”, kao i da “nece odgovarati na nijedno pitanje koje mu bude postavio Karnavas u glavnom ispitivanju”

“Glavno ispitivanje”, cini se, iskljucujuje svako pitanje postavljeno od strane Karnavasa, sto je i g-din Blagojevic potvrdio kada je 17.juna 2004 rekao da “Karnavasu ne sme biti dozvoljeno da mu postavlja pitanja”

4. Ovo je u skladu sa vec deklarisanim stavom g-dina Blagojevica – 7.aprila 2004: on je rekao da, iako zeli da svedoci pod zakletvom, njemu “ne trebaju saveti advokata koji mu ne misli dobro”. Ovo, se naravno, odnosi na Karnavasa. Dakle, iako je g-din Blagojevic rekao da ce mu biti potrebna pomoc u pripremi za svedocenje, on je jasno stavio do znanja da on ne misli na nikakvu pomoc od strane Karnavasa. Istovremeno, iako je rekao da ce dozvoliti da mu strane u postupku postavljaju pitanja, ocigledno je da on ne smatra Karnavasa kao jednu od tih strana – njegova pozicija je bila da Karnavas ne sme da mu postavlja pitanja. Njegov stav je jednostavan i nedvosmislen.

5. Naravno, g-din Blagojevic je mogao da izabere da ne svedoci, ili je mogao dati izjavu bez zakletve, ali te opcije ne bi imale prednost koju ima izjava data pod zakletvom koja je podlozna unakrsnom ispitivanju. G-din Blagojevic je to ukazao Sudskom vecu – on je hteo da njegov iskaz bude izjava takve tezine. Sudsko vece je isto tako, ukazalo da g-din Blagojevic moze dati izjavu pod zakletvom pod kontrolom Sudskog veca, ali tako sto takva izjava nece biti podlozna unakrsnom ispitivanju. U tom kontekstu, Sudsko vece je reklo da zalilac moze da “da izjavu pod zakletvom ili bez zakletve pod kontrolom Sudskog veca, ali bez unakrsnog ispitivanja, u skladu sa pravilom Rule 84 bis Pravilnika.

6. Sudsko vece je bilo u teskoj poziciji. Vece je smatralo da optuzeni koji zeli da njegova izjava bude proverena unakrsnim ispitivanjem, je obavezan da bude ispitivan od strane njegovog advokata. Zato je, optuzeni, koji se nije slozio sa takvom obavezom, izgubio pravo na svedocenje.

To nije bila obaveza – to je bilo pravo. Pravo na pomoc advokata. Optuzeni je bio slobodan da se odrekne tog prava, pod uslovom da je to uradio svojom voljom i zdravim razumom i svescu. U tom slucaju, on se odrekao tog prava na sasvim ispravan nacin – mogao se odreci tog prava, ne odricuci se prava na svedocenje. Ukoliko mu se to ne dozvoli, onda postoji vise od puke krasnorecivosti u recima Justice-a Frankfurter-a koji je primetio da insistiranje na prihvatanje advokata od strane klijenta, je isto sto i da “zatvorite coveka u njegovim privilegijama i da to nazovete Ustav”. (Slucaj Adams protiv SAD od 1942 godine, strane 269, 280) 

7. Vazno je ne zaboraviti da je g-din Blagojevic taj koji je bio optuzeni u ovom slucaju. Zalbeno vece je prihvatilo da “postoji sustinska razlika izmedju toga da budes optuzeni, koji bi mogao da dâ iskaz kao svedok, ako zeli – i da budes samo svedok”, kao i da nisu sva pravila koji se odnose na svedocenje primenljiva na optuzenog. Iako, sudska veca imaju diskreciono pravo da “kontrolisu nacin i redosled ispitivanja svedoka i prezentovanje dokaza”, to diskreciono pravo je uvek “u senci obaveze Sudskog veca da postuje prava optuzenog”.

Sudija Mohamed Shahabuddeen

8. G-din Blagojevic je neuspesno trazio dozvolu da se zali na odluku Sudskog veca da odbije njegovo svedocenje. Slazem se sa Tuzilastvom kada je reklo da je “pravo na svedocenje u svoju odbranu, bez diskusije, stoji u samom jezgru prava na fer sudjenje”, zato sto “svedocenje optuzenog i znacaj koji ce biti dat tom svedocenju su kljucni za Sudsko vece u odnosu na analizu i ukupni pregled dokaza u ovom predmetu”. (Podnesak Tuzilastva u vezi Blagojevicevog zahteva da mu se dozvoli da se zali; 27 August 2004, strane 3 i 4). Desilo se da je zahtev g-dina Blagojevica da se zali odbijen.

9. Sudsko vece je trebalo dozvoliti g-dinu Blagojevicu da dâ iskaz u svoje ime – pod zakletvom i podlozno unakrsnom ispitivanju. U svakom slucaju, g-din Blagojevic nije ispricao svoju pricu.

Sudsko vece ga je osudilo. G-din Blagojevic je ulozio zalbu na presudu, zaleci se, izmedju ostalog, da je njegovo osnovno pravo na fer sudjenje prekrseno zbog propusta Sudskog veca da ga saslusa. Po mom misljenju, njegovo osnovno pravo je prekrseno – on nije smeo biti osudjen, a da nije imao mogucnost da isprica svoju pricu. Njegova zalba po ovom osnovu treba biti uvazena.

10. G-din Blagojevic je trazio novo sudjenje, ili da bude oslobodjen po svim tackama optuzbe. S obzirom na okolnosti, misljenja sam da njegovom prvom zahtevu treba udovoljiti – njegov predmet je trebao ici na ponovno sudjenje. 

KOMENTAR:

I eto, konacno, dosli smo do zavrsnog cina, ispostavice se, do kulminacije nasilja – konacna presuda. Medjutim, da se samo malo osvrnem na period neposredno pre presude:
Pukovnik Blagojevic u zalbi je trazio ponistenje prvostepene presude i obnovu postupka. Jedan od glavnih argumenata u zalbi je cinjenica da nije imao odbranu. Odbranu, koju mu nisu omogucili, pre svega sudije Pocar, Guney i Shahabuddeen. Ista trojka sada treba da mu dâ ili ne dâ novo sudjenje!?
Da napravi zaokret od 180 stepeni? Tesko.

Mozda je nadu podgrevala cinjenica da situacija nije ista – te iste sudije su sada ispred sebe imale dodatne argumente: Blagojevic koji do tada, na sudjenju, nije imao pravo da se oglasi je u zalbi konacno mogao da ukaze na sve one proizvoljne “cinjenice” i “dokaze” koje je Sudsko vece izvelo u prvostepenom postupku. Uostalom, primetili ste da sam u ovom spisku/analizi “znacajnih dokumenata” izostavio prvostepenu presudu. Jasno je da je taj papir – proizvod apsurda “Kadija te tuzi/brani/sudi”, nije mogao biti nista drugo do – apsurdan. Sami su izvodili dokaze, sami saslusavali svedoke, sami svedocili – bez Blagojevica.
Sustina zalbenog postupka je da sudije – pripadnici Zalbenog veca prihvate da su sudije – pripadnici Sudskog veca, dakle njihove kolege – pogresili.
Jasno je, to sudije iz Zalbenog veca bas i nisu voljni da cesto praktikuju.

I Tuzilastvo se, naravno, zalilo. Trazili su svoje – trazili su vecu kaznu.

Za sudije iz Sudskog veca, kao i za Tuzilastvo, Blagojevic je imao legitiman postupak i bio je legitimno zastupan od strane legitimnog branioca.

Jedno jedino pitanje je visilo u vazduhu na dan konacne presude – Da li ce tu istu percepciju imati i Zalbeno vece?

Na dan presude, 9.maja 2007. mesari iz Zalbenog veca su povadili svoje satare i sekire i rutinski i opusteno izmasakrirali pravdu. Pogubljenje Blagojevica je izvrseno bahato, beskrupulozno, kao sto se, uostalom i do tada odvijao taj horor-serijal.
Ipak, trebalo je nesto staviti na papir. Trebalo je napisati “obrazlozenje” presude. Pa ajde da vidimo kako su i cime obrazlozili pripadnici mesarske sekte svoj krvavi ritual: 

Na samom pocetku sektaskog manifesta, tj. “Konacne presude”, sledi udarac ispod pojasa, cisto za zagrevanje: Blagojevicu, ti nemas prava da biras advokata po sopstvenoj volji, zato sto ti mi placamo odbranu. Eto, dragi moji citaoci – to je taj najveci malj koji je stajao okacen i nedirnut od formiranja Tribunala 1993. godine! Ta surova, morbidna istina, da ako nemas para mozes da se oprostis od pravde, dosad niko nije pomenuo u Tribunalu, iz razumljivih razloga.

Sledeca recenica je: Sve je reseno u predhodnim odlukama.

I tako… izlisno je citati ostatak “Konacne presude” – standardna verbalna gimnastika. 

Da “Konacna presuda” treba da se pise u znacima navoda, odnosno, da Zalbeno vece nista nije presudjivalo pokazuje i podatak da od ukupno 346 paragrafa, sudije resavaju Blagojevicevu sudbinu u 19 paragrafa (od 12 do 30). Tu zapravo sudije “obrazlazu” zasto Blagojevic nema pravo na novo sudjenje. Oni nam saopstavaju u kom grmu lezi zec – “postupak je bio legitiman, i zato nema potrebe da se postupak ponovi”.
Cinjenici da je Karnavas javno (u sudnici i medijima) lazno optuzio Blagojevica za korupciju, (sto je kasnije i priznao), posvecen je 1 ( i slovima: jedan) paragraf.
Radi se o paragrafu broj 19, gde sudije vispreno citiraju Karnavasa koji kaze da zapravo nije optuzio Vidoja Blagojevica, nego njegovu porodicu. I tacka. Pojela maca. Sta je bilo – bilo je. A istraga, majstori? Jel vi to Karnavasu verujete na casnu rec?

Ne! Zapravo ovde je pravilo “In dubio pro reo”, zapravo “In dubio pro Karnavas”.

Jos jedan apsolutni hit ove petorke je sto su konacno pronasli krivca i jasno ukazali ko je on! Dakle, sudije ne spore notorne cinjenice, da: 1. Blagojevic nije ucestvovao u postupku i 2. Blagojevic nije svedocio. Potvrdno klimaju glavom da notorne cinjenice ove anomalije koje su dovele do abnormalnog i apsurdnog postupka koji na sve lici, samo ne na “glavni pretres”. E sad, zasto je to tako? Sta je uzrok? Ko je odgovoran? Ko je kriv?

Eureka! Pukovnik Vidoje Blagojevic!

Vec odavno je i cistacicama u Tribunalu jasno, da kad je god moguce, za sta god treba, najbolje zrtvovati Blagojevica. Najbezbolnije je svaliti svu krivicu na njega.
Zato sto Blagojevic nije mogao da se brani dok mu se sudi, kriv je – Blagojevic.
Zato sto Blagojevicu nije dozvoljeno da svedoci, kriv je – Blagojevic.
Perverzno pristrasno! 

Da probamo da se fokusiramo ponovo na fenomen zvani “sudija”.

Zakljucili smo intuitivno, da sudija ima, po definiciji - ogromnu moc. A skoro beskonacnu moc ima sudija bez vise instance.
E, sad sta je gore od sudije-bez-vise-instance?
Pristrasni sudija-bez-vise-instance.

Da li su sudije u Haskom tribunalu, u slucaju Blagojevic bile pristrasne? Jesu.
Sta moze da radi sudija sa ovakvim atributima? Moze da radi sta hoce!

Ipak, da se samo zakratko vratimo na arsenal sudija-koji-mogu-da-rade-sta-hoce i da izdvojimo jos dva razorna sredstva dostupna sudijama:

1. Prioritet Kada pristrasni sudija zeli da izgura svoje, on moze to vrlo elegantno – prioritetizacijom. U “slucaju Blagojevic” vidimo kako je sudijama sve bilo prioritetnije od pravde – nisu mogli da daju Blagojevicu da smeni branioca zbog eventualnog zastoja u postupku ili kako su kasnije rekli – zbog ustede novca.

2. Cenzura Zatvorene sednice, zapecaceni dokumenti, precrtani redovi i td. Sve je to legitimno sredstvo u sudskoj praksi. Ali se koristi u striktno odredjenim situacijama – kada se radi o: zrtvi silovanja, zasticenom svedoku, licu koje je na tajnoj poternici/optuznici. U “slucaju Blagojevic” tamo gde je cenzurisano nema ni jedne od ovih kategorija. Tamo gde je cenzurisano, tamo se govori o orgijama Karnavasa. Dakle, ovde zasticen – ne svedok, ne zrtva, vec Karnavas! Klasicna zloupotreba od strane sudija!

3. Ignorisanje E, ovo je ubedljivo najrazornije sredstvo, brutalno i podmuklo do bola. Jednostavno te ignorise, pravi se blesav, “na Tose”… Istovremeno, u dokumentima ne pominje/ignorise ono sto mu ne odgovara.

   Da vidimo sta su “casne sudije” Zalbenog veca izignorisale u Konacnoj presudi:

I)                   Medijska kampanja Karnavasa

Vec smo pomenuli da je Zalbeno vece u presudi, spomenulo da je Karnavas pokrenuo pricu o navodnom fee-splitting-u u sudnici. Ta ogavna optuzba na racun Blagojevica nije mnogo potresla sudije. Ali sta cemo sa medijskom kampanjom koju je Karnavas poveo protiv Blagojevica? Presedan par ekselans!

Nijedan sudija nikada tokom svih ovih godina to nije “ni video, ni cuo”, iako su im uredno predoceni faksimili tih pisanija. Ignorisali su to uvek, ignorisali su i u drugostepenoj presudi.

Evo, uverite se i vi sami u dokazni materijal:

I)                   Otkazivanje punomocja

Pukovnik Blagojevic je 7. aprila 2003 svojerucno sacinio i potpisao otkaz Karnavasu. Dakle, kao sto mu je svojevremeno dao punomocje, tog dana mu ga je oduzeo. Blagojevic je dokument protokolarno dostavio Registraru, kao sto je praksa sa svim podnescima i dopisima. Medjutim, Registrar je taj dokument jednostavno sakrio. Tek nakon Blagojevicevog upornog insistiranja, nakon dva meseca (juni, 2003) na zatvorenoj sednici, na pitanje predsedavajuceg Sudskog veca Liu-a Daqin-a, predstavnik Registrara odgovara da se dokument “zaturio negde”. Sudija je “upozorio” tog predstavnika da vise ne rade takve stvari. Ali monstruozni efekat je postignut – sudjenje je pocelo 14. maja 2003. i zato se od tada stalno ponavlja po Odlukama sudija da je Blagojevic “u toku sudjenja” zatrazio da promeni branioca. Zato je Registrar uporno krio otkaz od sudija dok ne pocne sudjenje!

Pretresno vijeće je iz dopisa koji su Vijeću dostavljeni 3. juna 2003. dobilo informaciju (koja je uvrštena i u Odgovor sekretara) da je optuženi 6. maja 2003. uputio pismo sekretaru i predsjedavajućem sudiji Pretresnog vijeća, sudiji Liu, u kojem ih je obavijestio da je 2. aprila 2003. prekinuo svaki kontakt s glavnim braniocem, te da ne želi da s njim ima bilo kakvog kontakta, niti posredno niti neposredno. Pretresno vijeće sa žaljenjem napominje da je sa sadržajem pisma upoznato tek 3. juna 2003.

Jeste li zapazili kako sudija Liu reaguje na ovo – “sa zaljenjem”. A to sto se poštar negde zapio? Pa umesto pre pocetka sudjenje, pismo stiglo posle kako bi sudije posle mogle da tvrde da je Blagojevic kasno trazio smenu advokata? Ma neee, ma kakvi – pa i poštar ima dusu. 

I)                   Falsifikati Registrara

Predhodna tacka nas je uvela u jos jednu skaradnu pojavu – falsifikati administracije Tribunala, tkzv. Registrara u “Slucaju Blagojevic”

1.      Krili su dva meseca Blagojevicevo pismo od 7. aprila 2003 od sudija

2.      Krili su mesec dana Blagojevicevo pismo od 6. maja 2003 od sudija

3.      Falsifikovali sudske spise, kako bi sakrili od Sudskog veca izlaganje Blagojevica na statusnoj konferenciji od 27.marta 2003, gde je on nedvosmisleno izjavio za zapisnik da mu je odbrana nametnuta silom. Opet, ovde je Registrar hteo da unisti dokaze da je Blagojevic daleko pre pocetka sudjenja hteo da promeni odbranu. U sudskim spisima predmeta Blagojevic i dalje nedostaje 30 stranica transkripta sacinjenih na tom rocistu.

Pogadjate – sudije i zbog ovog “malog incidenta” se nisu mnogo uzbudile.

I)                   Pitanje

Sudije Zalbenog veca su izrekli presudu, nisu dali Blagojevicu novo, fer sudjenje, ali nam nisu odgovorili: Sta treba da se desi da se ponisti i ponovi sudski postupak?
Pukovnik Blagojevic niti je ucestvovao na sopstvenom sudjenju, niti je mogao da svedoci.

Sta je jos trebalo da se desi gospodo, koji je taj misteriozni uslov koji je vama potreban? Covecanstvo ceka na vas – da ga prosvetlite!

Eto, dragi citaoci, videli ste zasto je meni tesko da svarim cinjenicu, da ce zbog tog papira koji su sacinili ove ubice u rukavicama, zbog tog ploda nekrofilskih bahanalija - moj otac morati da istrune u zatvoru.

Ah da, taj papir sadrzi i jedno “Izdvojeno misljenje”. 

                                                Glas razuma 

Ako ste pazljivo citali analizu ovih 5 kljucnih dokumenata, sigurno ste primetili ironiju: tokom ove stravicne torture nelogicnostima, nebulozama i neistinama, povremeno kao kontrapunkt, pojavljuje se "GLAS RAZUMA". Odjednom, nicim izazvan, usred kakofonije gluposti i pristrasnosti - vidite reci normalne komunikacije i racionalnog sagledavanja cinjenica. Zdravi razum.

Vec smo videli kako je Tuzilastvo u dokumentu br.3 gore (“Odluka po pismenom zahtevu Blagojevica za promenu tima odbrane”), odjednom trezveno prozborilo. Vec sam rekao da se ne radi o grizi savesti – bili su primorani jer su videli da su sudije potpuno izgubili kompas. Interesantna je reakcija Sudskog veca na celu sa sudijom Liuom – izignorisali su Tuzilastvo! Zapravo, ne bas do daske, ali (sto je mozda jos bolnije), “obrazlozili” su da je “Tuzilastvo neupuceno”, da “Tuzilastvo nije imalo potpuno sliku - nisu imali sve cinjenice pred sobom”…

Drugi primer dolazi bukvalno na kraju krajeva – kao privezak Konacne presude: “Izdvojeno misljenje sudije Shahabuddeena”.

To izdvojeno misljenje, nema nikakvu vaznost na ishod, ali ipak govori o necemu – te sede glave znajuci sta cine, ipak nisu izdrzali da nam kazu da ipak nisu mentalno poremeceni, vec tacno znaju sta rade. Dogovorili su se: nek bude Shahabuddeen (Srbi u Hagu ga znaju samo po zlu - pa nije slucajno zasto je izbor pao na njega), da nam predstavi verziju kako je zapravo normalan Sud trebao da presudi, kako su normalne sudije trebali da rezonuju!

Aleluja!

Glas razuma!

Reci Shahabuddeen-ove se kao zraci vecne svetlosti prolamaju i oblivaju nasa lica tako da jedva ckiljimo od takvog prosvetlenja. U svojoj poslanici od okruglo 10 tacaka, kao 10 zapovesti on nas obavestava da: 

1. G-din Blagojevic je nezakonito sprecen da isprica svoju pricu – sto znaci da nije imao fer sudjenje, i da njegovo sudjenje treba ponoviti.

2. Karnavas je birao, ispitivao i unakrsno ispitivao svedoke bez ucesca g-dina Blagojevica.

6. Sudsko vece (sudije Liu-a), koje je zabranilo g-dinu Blagojevicu da svedoci, je smatralo da je on pod obavezom da bude ispitivan od strane njegovog branioca. Ali to nije obaveza – to je pravo! Pravo na pravnu pomoc, od kojeg se moze odustati!

7. Vazno je ne zaboraviti da je g-din Blagojevic optuzeni u ovom slucaju. (Neverovatno! Konacno! Pa vec 6 godina gledamo kako to niko tamo ne primecuje! Ovo je jasna aluzija na “in dubio pro reo – u sumnji se daje za pravo optuzenom”. Ali eto, cekali smo do kraja – da cujemo presudu, da je procitamo, i tek kad smo zavrsili sa citanjem da saznamo da je Shahabuddeen ingeniozno to zakljucio. Najzad.)

10. Smatram da predmet Blagojevic treba vratiti na ponovno sudjenje. 

Fascinatno! Shahabuddeen je sve ovo video i zakljucio, a nijedan od ovih ostalih (4 lica) nije bio pismen i bistar da to vidi?!

Ovo “Izdvojeno misljenje” ima otprilike isto znacenje kao kad kazes “Izvini” coveku kome si upravo smrskao lobanju dok ispusta dusu.

Opet, zasto su to uradili - da li su morali ili su hteli da samo pikantno garniraju presudu? Da li je to deo zanosa: “Vidi sta vam radimo - dusu vam vadimo”?

Svejedno – ovo “misljenje” jedino moze da predstavlja sprdnju hladnokrvnih dzelata dok spustaju giljotinu. 

Aj sad da vidimo sta je ovaj pravednik koji otkriva toplu vodu, Shahabuddeen, potpisao samo nekoliko godina pre njegovog prosvetlenja, (Dokument br.4: Odluka po interlokutornoj zalbi, 7.11.2003), kada je Blagojevicu zatvorio sva vrata za institucionalno resenje i kada mu je porucio: “Sedi, cuti, nemas nikakva prava – pomiri se sa sudbinom”. 

51. Zalbeno vece ne prihvata argument zalioca da je Sudsko vece pogresilo, zato sto je zakljucilo da se poverenje i komunikacija izmedju strana moze ponovo uspostaviti i da ce imenovanje posrednika pomoci u jacanju odnosa izmedju strana. Advokat je jasno naveo da je spreman za sudjenje i da je voljan da zastupa zalioca. Zaista, i zaliocu je jasno da i glavni branilac i ko-advokat smatraju da ne postoji osnov da se povuku iz predmeta ili da bi bilo u interesu pravde ukoliko bi oni bili razreseni. Jedina prepreka je otpor Blagojevica. Kao dodatni argument u ovakvoj argumentaciji, Zalbeno vece potvrdjuje nalaz Sudsko veca da:

“optuzeni nema pravo da jednostrano unisti poverenje izmedju njega i njegove odbrane. Slicno, optuzeni nema prava da prijavljuje prekid komunikacije ako se taj prekid zasniva na jednostrane postupke, ukljucujici i odbijanje da se sastane sa odbranom i da prima dokumantaciju od iste – sve u nadi da ce takvi postupci rezultirati razresenjem odbrane od strane Registrara”

52. Blagojevic je podvukao u svojoj zalbi da bi odbrana trebala sama da se povuce iz predmeta, zbog njegovog jasnog stava da ne zeli da ga ta odbrana zastupa. Zalbeno vece se ne slaze s tim. Jednom kada se advokat prihvati zastupanja pred Tribunalom, taj isti advokat ima profesionalnu obavezu da ispunjava zadatke kojih se prihvatio, sem ako ne postoji valjan osnov, koji bi on naveo u zahtevu da bude razresen.

54. U situacijama kao sto je ova, gde zalilac neosnovano odbija pravnu pomoc od strane imenovanog advokata, profesionalna obaveza advokata da nastavi i dalje da zastupa optuzenog, jos uvek ostaje na snazi. Zalbeno vece je zadovoljno da je advokat u ovom slucaju posvecen zastupanju zalioca, i da ce zalilac imati fer sudjenje ako bude zastupan od strane imenovanog advokata. Odbacujuci zalbu zalioca, Zalbeno vece zeli da jasno stavi do znanja Blagojevicu, da je sada iscrpeo sve moguce pravne lekove. Tribunal nece izaci u susret zahtevima zalioca o necemu na sta on nema pravo. 

Rezime argumentacije 

Kako bi smo rezimirali argumentaciju kojom su se sudije i administracija Tribunala sluzili tokom masakriranja pukovnika Vidoja Blagojevica, moracemo prvo da se upoznamo sa Recnikom kojim su se oni sluzili tokom svog hohstaplerisanja: 

TRIBUNALSKI RECNIK POJMOVA I IZRAZA 

• pravo na… (najcesce u frazi “pravo na ekspeditivno sudjenje”)
• steta (u originalu: prejudice)
• jednostrano/unilateralno (najcesce u frazi “jednostran prekid komunikacije”)
• pravda (najcesce u frazi “u interesu pravde”)
• diskrecija (u svojim varijantama: “siroka diskrecija” i “diskreciono pravo”)
• branilac po sluzbenoj duznosti
• sistem pravne pomoci
• najbolji interes optuzenog
• u ovoj fazi postupka

Niko ne spori da je kompletan postupak protiv pukovnika Blagojevica bio neprirodan, u najmanju ruku. Zbog te abnormalnosti, koja bode oci, za svakog, kjucna pitanja u “slucaju Blagojevic” su sledeca pitanja (po hronoloskom redosledu): 

       1. Zasto Blagojevicu nije dato da promeni branioca, odnosno da ucestvuje na sopstvenom sudjenju?
       2. Zasto Blagojevicu nije omoguceno da svedoci na sopstvenom sudjenju?
       3. Zasto Blagojevicu nije dato novo sudjenje, odnosno novi, fer postupak? 

Odredjivaci Blagojeviceve sudbine imaju odgovore. U njihovim verbalnim vratolomijama, kljucnu ulogu ima Recnik koji smo pomenuli.
Obratite paznju, da nije tragicno – bilo bi smesno: 

Odgovor na pitanje br.1 (promena advokata):

Prema dokumentu 1. (Odluka predpretresnog veca od 9.decembra 2002):

Zato sto Predpretresno vece ne smatra da je ko-advokat nekompetentan i da na bilo kom nacinu radu suprotno najboljim interesima optuzenog. 

Nikakvu stetu nece pretrpeti optuzeni ako gospodjica Suzana Tomanovic i dalje bude ko-advokat.
Promena advokata u ovoj fazi postupka (ovo je pisano pola godine pre pocetka sudjenja, prim. A.B.), moze izazvati stetu na racun optuzenog, i izazvati, izmedju ostalog, zastoj u postupku, i samim tim prekrsiti njegovo pravo na ekspeditivno sudjenje.

Prema dokumentu 2. (Odluka Registrara od 8.aprila 2003):

(recenica iskopirana iz predhodne Odluke):

Promena advokata u ovoj fazi postupka (ovo je pisano mesec dana pre pocetka sudjenja, prim. A.B.), moze izazvati stetu na racun optuzenog, i izazvati, izmedju ostalog, zastoj u postupku, i samim tim prekrsiti njegovo pravo na ekspeditivno sudjenje.

Prema dokumentu 3. (Odluka pretresnog veca od 3.jula 2003):

Registrar tvrdi da je optuženom saopšteno da "nema pravo da jednostrano opoziva svoj tim odbrane" i da će, ako ga ne opozove Registrar, g. Karnavas nastaviti zastupati optuženog kao glavni branilac.

Kao osoba kojoj je povjeren sistem pravne pomoći, Sekretaru je dužnost da bdije nad njim čuvajući ga od […] nepravilnosti svake vrste i da osigura da se dodijeljeni branioci pridržavaju relevantnih profesionalnih i etičkih standarda. Osim toga, sekretar je odgovoran za raspolaganje finansijskim sredstvima na efikasan i djelotvoran način i dužan je voditi računa o tome da se nepotrebno ne kasni s dodjeljivanjem branilaca.   

Registrar tvrdi "da bi se uštedjela javna sredstva i obezbijedilo pravo optuženog na ekspeditivno suđenje, općenito je prihvatljivo odbiti opoziv branioca nakon što je postupak već počeo.
Zahtjev optuženog da se opozove cijeli tim odbrane predstavlja potpuno nesrazmjernu reakciju, koja je i u suprotnosti s pravom optuženog na ekspeditivno suđenje i efikasnu odbranu.
Optuženi koji nema sredstava da plati branioca nema pravo da sam bira branioca koji će mu biti dodijeljen.

Iako uvažava da želje optuženog u pogledu izbora branioca kojeg će mu dodijeliti Registrar i koji će ga zastupati mogu biti relevantne, Pretresno vijeće podsjeća da je pravo optuženog slabog imovnog stanja na izbor branioca ograničeno, i upućuje na presuđenje Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa članom 6(3)(c) Evropske konvencije: Prilikom imenovanja branilaca, nacionalni sudovi svakako moraju uzeti u obzir želje optuženog; njemačko pravo upravo to i predviđa. No, sudovi mogu te želje zanemariti ako postoji relevantna i dovoljna osnova za zaključak da je to potrebno u interesu pravde.
Žalbeno vijeće je smatralo da, iako sekretar u pravilu uzima u obzir izbor optuženog, "on nije nužno vezan željama optuženog slabog imovnog stanja. On ima široka diskreciona ovlašćenja, kojima se služi u interesu pravde.
Ne postoji pravo optuženog na subranioca; subranioca imenuje Registrar na osnovu svog diskrecionog ovlašćenja a na zahtjev glavnog branioca. 

Pretresno vece je optuženog upozorilo da su njegovi pravni zastupnici prema službenom imenovanju g. Karnavas i gđa Tomanović. Implikacije za optuženog bile su jasne: te dvije osobe su jedine koje su mu dodijeljene da ga zastupaju, i on, dakle, u vlastitom interesu mora s njima sarađivati; ako odbije da to učini, smatraće se da je to učinio na vlastiti rizik ili štetu.  

Optuženi nema pravo ni da se poziva na prekid komunikacija do kojeg je došlo zbog njegovih jednostranih postupaka, među ostalim, odbijanja da se sastane sa braniocem ili od njega primi dokumentaciju.
To što se optuženi osjeća "izolovanim" posljedica je njegovih postupaka, a ne postupaka Sekretarijata.Tako je na optuženom i da prekine tu svoju "izolovanost" od branilaca i da obnovi komunikaciju s njima.

Pretresno vijeće konstatuje da objektivno nema opravdanja za njegovo odbijanje da komunicira s braniocima. 

Pretresno vijeće bi odgađanje postupka do kojeg bi došlo zbog nepotrebne zamjene branilaca - a koje ne može biti kraće od pet ili šest mjeseci i ako se optuženom, u okolnostima ovog predmeta, želi osigurati pravo na upućene i spremne branioce - smatralo kršenjem njegovog prava na ekspeditivno suđenje.

Optužena osoba koja nema sredstava da plati branioca nema apsolutno pravo da bira koji će joj branilac biti dodijeljen po službenoj dužnosti. Riječ je o ograničenom pravu i sekretar Suda ima diskreciono pravo da ne postupi po želji optuženog ako postoje relevantne i dostatne osnove za vjerovanje da to nalažu interesi pravde.

118. Ne postoji pravo na subranioca; subranilac se može imenovati ako tako nalažu interesi pravde i na zahtjev glavnog branioca. Subranilac, koji radi pod vodstvom glavnog branioca, dužan je vršiti svoje profesionalne dužnosti na način koji je najviše u interesu optuženog i u skladu sa svim obavezama predviđenim Pravilnikom, Uputstvom i Kodeksom Međunarodnog suda.

Pravo na ekspeditivno suđenje je jedan vid prava na pravično suđenje. Neposredno prije ili nakon početka glavnog pretresa, zahtjevi za povlačenje branilaca razmatraće se samo u vrlo izuzetnim okolnostima, budući da se svaka zamjena branioca odražava na pravo optuženog na ekspeditivno suđenje.

Jasno je da optuženi nema pravo imenovati subranioca, istražitelje i pomoćnike za pravna pitanja; on nema ni pravo da odlučuje o njihovom imenovanju ili raskidu ugovora. Kao što je već rečeno, to su pitanja za koja je nadležan glavni branilac. 
Kako je zamišljeno, subranilac bi trebao da bude podrška glavnom braniocu; on se ne dodjeljuje optuženom kao drugi branilac. 
Pravo na besplatnu pravnu pomoć branioca ne uključuje pravo na dodjelu branioca po vlastitom izboru.
Drugostepena presuda u predmetu Akayesu, par. 61 i 62, u relevantnom dijelu: "u principu, pravo na besplatnu pravnu pomoć branioca ne uključuje pravo na dodjelu branioca po vlastitom izboru. Pravo na izbor branioca važi samo za one optužene koji mogu finansijski snositi troškove branioca. [...] dakako, optuženi slabog imovnog stanja u praksi može birati između branilaca koji su na spisku i sekretar u pravilu uzima u obzir izbor optuženog. Ipak, mišljenje je Žalbenog vijeća da sekretar nije nužno vezan željama optuženog slabog imovnog stanja. On ima široka diskreciona ovlašćenja, kojima se služi u interesu pravde."   

Prema dokumentu 5. (Konacna presuda od 9. maja 2007): 

Prethodno Zalbeno vece je potvrdilo da kao korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc, Blagojevic nema apsolutno pravo da bira branioca; da je Registrar pravilno postavio kompetentnog advokata koji je posvecen zastupanju Blagojevicevih interesa; da nije postojao dobar razlog za smenu tima odbrane i da njegovi zahtevi nisu bili opravdani zato sto je jednostrano odbio da saradjuje sa njegovim advokatima. Odbacujuci Blagojevicevu interlokutornu zalbu, Zalbeno vece je dalje dodalo, da u takvim uslovima, postavljeni advokat ima profesionalnu obavezu da nastavi da zastupa Blagojevica. Dalje, Zalbeno vece ne smatra pogresnim zakljucak Sudskog veca da je zadrzavanje Blagojevicevog advokata, ne samo sto bi zastitilo Blagojevicevo pravo na fer sudjenje, vec i pravo na ekspeditivno sudjenje.

Blagojevic tvrdi da je Sudsko vece prekrsilo njegovo pravo na izbor advokata kada je odbilo da smeni kompletan tim odbrane, nakon prekida poverenja i komunikacije. Ovaj stav sadrzi dva glavna argumenta. Prvo, Blagojevic tvrdi da, cak i kao korisnik Tribunalovog fonda za pravnu pomoc, on ima pravo na advokata po njegovom izboru. Ovaj argument nema utemeljenje. Optuzeni koji ne moze da plati branioca, ima pravo na branioca koji ce mu odrediti Registrar. Registrar generalno uzima u obzir misljenje optuzenog, kao sto je to uradjeno u ovom slucaju, ali je diskreciono pravo Registrara da ignorise njegovo misljenje u interesu pravde. Jednom kada je advokat propisno imenovan, kao sto je ovde bio slucaj, advokat ima profesionalnu obavezu da nastavi da zastupa optuzenog i moguce ga je povuci ili smeniti, samo ako postoji valjani razlog.

Odgovor na pitanje br.2 (svedocenje):

Argument zasto Blagojevic nije dobio novo sudjenje, stoji u jednom jedinom paragrafu

Prema dokumentu 5. (Konacna presuda od 9. maja 2007):

Blagojevicevo neopravdano i jednostrano odbijanje da komunicira sa braniocem koji mu je dodeljen, je rezultiralo da on ne svedoci na sudjenju, a ne postupak ili neopravdana restrikcija njegovih prava od strane Sudskog veca. 

Odgovor na pitanje br.3 (novo sudjenje):

Argument zasto Blagojevic nije dobio novo sudjenje, stoji u jednom jedinom paragrafu. Dakle:

Prema dokumentu 5. (Konacna presuda od 9. maja 2007):

To sto Blagojevic nije ucestvovao u sudjenju, je rezultat njegovog jednostranog odbijanja da komunicira sa svojim advokatom, a ne zbog nekakvog postupka advokata ili tima odbrane. Zalbeno vece smatra da Blagojevic ne moze da trazi novo sudjenje, navodeci da se desio totalan prekid komunikacije u situaciji gde je Blagojevic neosnovano odbio da saradjuje sa njegovim braniocem, tokom celog sudjenja. 

Tumacenje Tribunalskog recnika 

Jos jednom, podsecam da su sudije celu ovu pricu ispredali, kao reakciju na jednostavan zahtev Blagojevica: “Trazim smenu advokata zato sto me je prevario”.
Ajde redom da vidimo sta zapravo stoji u Tribunalskom recniku, koji sudije obilato koriste, da nas ubede da je Zemlja kockasta:

                                   1. jednostrano

Dakle, oni kazu ne mozes jednostrano traziti opoziv advokata, ne mozes jednostrano prekinuti komunikaciju.
Pa dobro, kako drugacije?

Aha, treba dakle i druga strana (advokat) da se slozi – pa da bude obostrano! Sta ako drugoj strani ne pada na pamet da to ucini? Kao u ovom slucaju – gde Karnavas nije hteo ni za zivu glavu?!

Ajmo jos malo, da upotrebimo elementarnu logiku: Nasred ulice, neko krene na vas i pocne da vas mlati buzdovanom. Vi cete prirodno i logicki reagovati - zastiticete se, skloniti, sakriti… Znaci, jednostrano cete prekinuti komunikaciju. A necete sigurno cekati da se nasilnik smiluje, kako bi obostrano prekinuli komunikaciju. Ista je analogija sa lekarom koji vas truje umesto da vas leci. Vi naravno, pokusavate da pobegnete iz bolnicke sobe, da jednostrano prekinete odnos lekar-pacijent. Ali, uprava bolnice vam kaze: “Ne! Ne mozete jednostrano da prekinete komunikaciju sa lekarom!”

Ovo nam daje uvod u naredni vokabular sudija:

2. steta (u originalu: prejudice)
3. najbolji interes optuzenog
4. pravda (najcesce u frazi “u interesu pravde”)

Dakle, uprava bolnice vam kaze: “Ne mozes da jednostrano prekines komunikaciju sa lekarom koji te truje, vec ce on i dalje biti tvoj lekar, i nastavice da te truje dok ne crknes, jer mi smatramo (ne kaze se na osnovu koje istrage/analize), da to nije na tvoju stetu, da je to u tvom najboljem interesu i da je to u interesu pravde.

Kako bre ove sudije znaju sta je u najboljem interesu optuzenog? I zasto je to sto oni smatraju da je “u najboljem interesu optuzenog”, uvek obratno-proporcionalno od jasno i nedvosmisleno, usmeno i pismeno, izlozenog stava, potpuno psiho-fizicki zdravog optuzenika? (Isto vazi i za to sta je, a sta nije na stetu optuzenog.)

Posebno ovo zadnje – “u interesu pravde”. Pa sta to znaci? Ko, gde, kako odredjuje sta je “u interesu pravde”, a sta nije? Gde im je reper, na sta se pozivaju, koja im je merna velicina, ili je to “odokativno”?

Posebno kad u spisima na veliki broj mesta mozete naci: “U interesu pravde je da Karnavas ostane i dalje advokat Blagojevica” (Da ne bude smenjen, prim. A.B.).
A sto, majstori, nije recimo obrnuto? Aj da pitamo pravdu, sta je u njenom interesu – valjda ona najbolje zna, a?
Nesumnjivo, izuzetno efikasno i ubitacno oruzje u arsenalu Haskih sudija, odnosno malj (ovo smo vec usvojili kako bi egzatno opisali o kakvom se oruzju radi - hladnom)

Ali to nije sve ni izbliza. Tu je i:

5. diskrecija (u svojim varijantama: “siroka diskrecija” i “diskreciono pravo”)

Ovo vam je savrseno jasno sta znaci. Komentar nije potreban. (‘Ladno vam mogu skinuti glavu – jer je to “siroka diskrecija”).

6. pravo na ekspeditivno sudjenje

Ovo je verovatno najcesce upotrebljavana faza kada sudije “objasnjavaju” zasto ne daju Blagojevicu da promeni tim odbrane. Pa cekaj malo, ko je ovde lud ili se pravi lud?
Kao prvo, kako moze ovo pravo biti iznad svih?
Kao drugo, ako je pravo, i ptice na grani znaju, da pravo nije obaveza, a samim tim ti mozes da se odreknes tog prava!
E, upravo u tom grmu lezi zec! Haski tribunal ti ne daje da se odreknes tog prava!

Dalje, pricali smo o oruzju zvano“Prioritetizacija” kojem se ovi hohstapleri od sudija rado koriste – oni mogu ‘ladno da kazu da je sobna temperatura u sudnici tokom zasedanja bitnije od svega. I jos kad zabibere nekim “biserom” tipa ovog (tacka 119 Odluke Sudskog veca sudije Liu-a od 3.7.2003): “Pravo na ekspeditivno suđenje je jedan vid prava na pravično suđenje.”

7. branilac po sluzbenoj duznosti
            8. sistem pravne pomoci

E, ovo je prica o parama! Sta ce pare u ovoj prici? Pa ovde pricamo o pravdi, istini…
Eh, Haske sudije kazu: imas para-imas prava, nemas para-gotov si!

Vidimo kako, u Haskom tribunalu, Blagojevic kao neko ko nema para da plati odbranu od cirka milion evra, nema prava da po svojoj volji izabere:

-          glavnog advokata

-          ko-advokata

-          pravnog pomocnika

-          istrazioca

-          vestaka

Ukratko, nema prava da izabere nikoga u svom pravnom timu!

Vidimo kako je, de fakto, “branilac po sluzbenoj duznosti” zaista unikatna profesija u kosmickim okvirima. Naime, “branilac po sluzbenoj duznosti” iliti “advokat koji je imenovan u sklopu sistema besplatne pravne pomoći” je zasticeniji od pande, koale, belog medveda i beloglavog supa – zajedno.
Ispada da svaki psihopata, svaki monstrum moze legalno da se izivljava, ukoliko se zaposli kao advokat po sluzbenoj duznosti. Licence to kill, odnosno dozvolu za ubijanje ima svaki kolega “Karnavasa 007”.

Drugo, videli smo nekoliko redova iznad, da Blagojevic nije imao pravo da bira nijednog clana svoje odbrane. Ko ima? Pa glavni advokat (po sluzbenoj duznosti) – Karnavas 007.

Isto, u tacki 27 Konacne presude od 9.5.2007, sudije konstatuju: “Branilac ima obavezu da se konsultuje sa klijentom, ali nije obavezan da uvazi njegovo misljenje”. Pa cemu onda konsultacija!?

To nije sve – pazite sad ovo:

Resavajuci po interlokutornoj zalbi Blagojevica od 7.11.2003, Zalbeno vece je u tacki 52, napisalo: “Jednom kada advokat prihvati da zastupa optuzenog pred Haskim tribunalom, advokat ima profesionalnu obavezu da ispunjava zadatak kojeg se prihvatio, ukoliko ne postoji prihvatljiv osnov koji ce on navesti u zahtevu da on sam bude povucen.”

Definitivno, ti kao optuzeni u Hagu, ako nemas para – ostajes zarobljen u kontinuumu!

To je, bre, tako kad gazda placa!
Vidite kakvu su lepu igru smislili ove Tribunalske gazde!

Jos ako vam kazem i ovo, ostacete bez komentara: Tribunal u sopstvenoj zgradi obezbedjuje i poslovni prostor sa sve pridruznom infrastrukturom za dopisnike svih medija iz ex-YU! Dakle, sve ono sto procitate, cujete, gledate “od naseg izvestaca iz Haga” zapravo stize iz jedne iste adrese u Hagu – “Trg Čerčila 1/Churchillplein 1” – adresa Haskog tribunala. Da li bi neko od ovih podstanara pisao nesto lose protiv gazde koji im velikodusno daje krov nad glavom? Hmmmm, tesko.

Pa ti kad udjes u taj Tribunal kao Srbin i bez para - ti si ga propisno na……grabusio.

To je sam Ad, pakao, zamak smrti najgori koji postoji; ali ne ono: sprave za mucenje, lanci, konopci, vec sve fino uvijeno, u rukavicama, u odorama, elokventno, krasnorecivo, obrijano, miomirisno, nasmejano…  Uzas!!!

Sve ovo neodoljivo podseca na jezivi horor film “Hostel”, tj. na ideju da postoji firma koja nudi zainteresovanim klijentima da muce i ubijaju zrtve. Prostor i razna oruzja i orudja – obezbedjeni! Ovaj Tribunal je isti k’o “Hostel” samo sto ovde muciteljima ne naplacuju, naprotiv – placaju im i plus ne oporezuju ih (kao zaposlenici UN-a ne podlezu holandskom poreskom sistemu). 

Majcinska ljubav 

Ako neko krene u mukotrpnu i mucnu misiju da cita pisanija sudija u predmetu “Blagojevic”, neizostavno ce mu zapasti za oko i zasmrdece mu cinjenica da sudije konstantno i upadljivo hvale Karnavasa. Mnogo ga vole – ko sina, ko brata. On je kvalitetan, strucan… Sudija Liu je u Odluci od 3.7.2003 u tacki 81, potpisao da Karnavas zastupa Blagojevica “kompetentno, vješto, savjesno, časno, lojalno, nezavisno, efikasno i hrabro”. Sudije su tvrdile da ne mogu da “identifikuju” bilo kakav razlog “narusene atmosfere” izmedju Blagojevica i Karnavasa. Ne kazu kojim metodama su se sluzili – praćka, visak, pasulj?

U istoj toj odluci, forsira se teza koje je sprdacina veka:

O cemu se radi – ajde da uzmemo ove pohvale/atribute/superlative na racun Karnavasa odvojeno, izlovano – da zaboravimo na sve i da samo to posmatramo. Zatim, da se upitamo – kako je moguce uopste da advokat zastupa klijenta bez komunikacije, da ispituje svedoke... Da li je realno da moze uspesno da zastupa klijenta? A kamoli da to radi fenomenalno, odlicno kao sto kaze sudija Liu i kompanija. Pa onda ajde da obznanimo covecanstvu – zasto bi advokati komunicirali sa svojim klijentima, neka ne gube vreme - nema potrebe!

U 90% svoje argumentacije, sudije svih veca koje su razmatrale “slucaj Blagojevic”, citiraju reci Karnavasa. Naravno, bezrezervno. Niko ne pominje istragu, proveru Karnavasovih reci, proveru materijalnih cinjenica. Sudije su se toliko zanele da su ostavili i sledecu budalastinu u spisima (Odluka veca sudije Liu-a od 3.7.2003, tacka 45):
Tokom te faze, optuženi se sastajao sa subraniocem, u tom trenutku još pomoćnikom za pravna pitanja, bez prisustva glavnog branioca. Optuženi je o gđi Tomanović govorio kao o svom advokatu, na šta bi ga ona ispravila i rekla da "ona tek treba da bude formalno dodijeljena timu kao subranilac, a da je zvanično još uvijek pomoćnik za pravna pitanja".

Ovde je Blagojevic predstavljen kao moron super-teske kategorije. Svako ko je upoznao biće sa licnom kartom na ime Suzana Tomanovic, tesko da ce poverovati da je Blagojevic mogao nju nazvati “advokatom”.

Elem, dok Karnavasa pominju na afirmativan nacin, neretko u superlativima, za Blagojevica su rezervisane kritike, ostar ton, opomene i vaspitne opaske:

“Blagojevic ne sme da namerno narusava atmosferu saradnje sa njegovim advokatom”.
“Blagojevic mora da prihvati da ce Karnavas i dalje ostati njegov branilac”.
“Blagojevic i njegovo protivljenje su jedini kamen spoticanja u ovom predmetu – sve ostalo savrseno funkcionise”.

I tako u nedogled…

Za sudije, Blagojevic je trinaesto prase, crna ovca, neplanirani sin sodomije medjusobnog koitusa bludnog veca.
Kad god pogledaju Karnavasa oni ga poglade po glavi, kad god spaze Blagojevica oni se namrste – “Mars u cosak!”
Koliko su bili bezobrazni i bezobzirni u svom zanosu, uspeli su i da (dva puta) preseku granu na koju sede – kao “Aj, sad cemo malo zajebavati Blagojevica”:
Sudsko vece sudije Liu-a konstatuje u svojoj odluci od 3.7.2003:
Tacka 9: Optuženi se nije žalio niti je podnio zahtjev za potvrdu za ulaganje žalbe na Odluku Pretresnog vijeća.
Tacka 15: Optuženi nije izjavio žalbu na Odluku sekretara.
E sad, ja cu vam reci da od trenutka kada je Blagojevic prozreo Karnavasa, pa do nekoliko meseci posle prvostepene presude, Blagojevic je bio sam, izolovan i bez trunke pravne pomoci! Ovde podmuklo i perverzno sudije zakljucuju da oni nije vrsio pravnu proceduru!

Sudija Liu

Pa kako kad nema pojma o pravu?
Pa zar on nije imao u to vreme “legalnog i legitimnog pravnog zastupnika” Karnavasa, fraza koju su sudije ponavljali kao mantru?
Pa sto mu taj nije rekao da moze da se zali, kako da se zali i slicno?
Mozda zato sto mu to nije odgovaralo? (Zalbe se odnose na odbijene Blagojeviceve zahteve za smenu Karnavasa)

Eto vam, gospodo u odorama - dokaz, koji ste trazili kad ste rekli da “ne vidite gde je Karnavas lose postupio prema Blagojevicu”.

Ali, ovo je samo kap u moru...

Tokom celog sudjenja, Blagojevic nije smeo da pisne, jer sudije su “jasno stavile do znanja” da Blagojevic u sudnici ima legitimnog pravnog zastupnika Karnavasa.
Tako da je retoricko pitanje bilo pitanje sudija: ”Blagojevicu, bre, Karnavas je super, ekstra, vrh brate - sta ti njemu zameras?”
Tek kad se Blagojevic, (nakon prvostepene presude), oslobodio kandzi Karnavasa, dobio je mogucnost da redom obrazlozi – “Evo sta mu zameram”:

- Evo ovo su kljucni oslobadjajuci dokazi koje Karnavas nije dostavio
- Evo ovo su kljucna oslobadjajuca pitanja koja nije postavio svedocima
- Evo ovo su lazi koje je on uveo u dokaze na moju stetu
(Spisak je priblizno dug)

Na kraju ih je pismeno upitao: “Kako je moguce da advokat brani klijenta bez ikakve komunikacije uopste”? Dakle, da prosecno brani klijenta, a ne fenomenalno, odlicno, vrhunski, kvalitetno kako su sudije u niz dokumenata prednodno ocenile Karnavasov rad.

Znate sta su na to rekli dunsteri Zalbenog veca?

U Konacnoj presudi od 9.maja 2007 u tacki 25 stoji: “Generalno, u njegovim tvrdnjama, Blagojevic se jednostavno protivi ili zali se na odluke koje je doneo njegov advokat. Stavise, Blagojeviceve poplake u odnosu na Karnavasovo izvodjenje odbrane poticu iz njegovog odbijanja da komunicira sa odbranom i da daje instrukcije odbrani. Zalbeno vece smatra da ovo nije prihvatljiv osnov da bi se postavilo pitanje da li je rad advokata bio pravilan.”

Znaci, ti si kriv! Ko ti je sad kriv – mi ne ulazimo u to. Resavaj ti to sa Karnavasom! Sudije u nekoliko navrata “podsecaju” i “otkrivaju toplu vodu” da se desava da “advokat pogresno proceni” tj. ako advokat pogresi onda, sta tu mogu sudije – to je problem optuzenog.

To vidimo u vec legendarnoj Odluci Sudskog veca sudije Liu-a od 3.7.2003 u tacki 96: “Pretresno vijeće podsjeća na zaključak Evropskog suda za ljudska prava da se država ne može smatrati odgovornom za svaku manu advokata imenovanog u sklopu sistema besplatne pravne pomoći”.

Ovde naravno, drzavu predstavlja Sudsko vece sudije Liu-a.

Lepo bogami - tokom celog sudjenja: “Karnavas je super, ekstra, necemo da ga smenimo”. A sada, suoceni sa cinjenicama – “Mi ne ulazimo u to, to je stvar taktike branioca, koje ponekad moze i biti pogresna”.

Lucidno smisljena igra sudija – kako god okrenes, uvek optuzeni nadrlja.
Ne mozes ti sudijama dohakati - mnogo su jaki. 
 

PRIRUČNIK ZA KANIBALE - POČETNIKE

Ajmo da sklonimo detalje i da pogledamo ogoljenu sustinu.

Pogledacemo koji je uzrok/inicijacija i pogledacemo reakciju sudija (koja evouluira u nekoliko stadijuma) 

Slika br.1: Prevara 

Dakle, podnosi jednostavan i nedvosmislen zahtev Registraru – birokratskoj sluzbi Tribunala koja je odgovorna za te poslove.
Registrar ga odbija i tako cela stvar dolazi do sudija kojima se Blagojevic obraca.

Prva faza: Saznanje

Kada su sudije, (Sudsko vece sudije Liu-a), saznale za problem (kristalno jasan i jednostavan zahtev Blagojevica), njihova prva reakcija je bila sokantna – pravili su se blesavi.

Kao sto se i samo Sudsko vece priseca u Odluci od 3.7.2003:
Tacka 16: Pretresno vijeće je zatražilo od optuženog da pojasni kakav je tačno njegov zahtjev i koji su tačno razlozi za taj zahtjev.
Tacka 17: Pretresno vijeće je i drugi put zatražilo da iznese razloge za svoj zahtjev.
Nakon nekoliko meseci i tone papira gde im je Blagojevic “crtao”, Sudsko vece je konacno “shvatilo”, ali sada sledi:

Druga faza: Kvalifikacija

Sudsko vece, mudro kakvo jeste, smiruje sve sa radosnom vescu da zapravo problem ne postoji.

Kao prvo, oni su definisali stanje: “Radi se o “friction” u originalu, ili trzavice/nesuglasice/nesloga izmedju Blagojevic i njegove odbrane”.

Pa nije to nista strasno!

(Pazite oni nikada nisu ni upotrebili rec prevara, zloupotreba, a kamoli da napisu da je moguce da je ono sto tvrdi Blagojevic istina – da je Karnavas zloupotrebio sluzbenu duznost i prevario klijenta).

Dakle, oni su to predstavili kao male kontrakcije kod trudnice – nista strasno, normalno je to.

Ili mozda, kad mladi bracni par ima prve “trzavice” i “neslaganja” kad udje u brak. Dakle koriste se izrazi bracnog savetnika. Samo smo retko svedoci da neko ulazi u brak na nevidjeno – naprotiv to su ipak malo poduze veze. Blagojevic je Karnavasa upoznao dve nedelja nakon sto je uhapsen i to u zatvoru – tada ga je prvi put u zivotu video. Sledstveno, postojalo je odlicno plodno tlo za realizaciju advokatske prevare.

I ne samo to - sudije su na jednostavan zahtev Blagojevica jos i komentarisali: “pa zasto, pa kako, da li si siguran, ma nije to sto mislis”, pa onda “navedi valjane razloge”.

Ali utom, opet prodje nekoliko meseci i tone papira. Da bi smo na kraju dosli do:

Treca faza: Stav

Sudije konacno zauzimaju stav i kucaju ga na 45 stranica u 121. paragrafu i objavljuju ga 3.jula 2003, pod naslovom “Odluka na Blagojevicev zahtev za promenu advokata”.

Saznajemo da je njihov stav da nikakvog problema nema:

“Pretresno vijeće ne nalazi ništa što bi ukazivalo na to da su branioci postupali na način koji je u suprotnosti sa ciljevima zastupanja.”
“Šta - osim izvanredne i neopravdane mjere opoziva inače kvalifikovanih, sposobnih, predanih i spremnih branilaca – preostaje Pretresnom vijeću da učini? “
Stigli su i da malo izgrde Blagojevica sto je nestašan:

Tacka 110: “Sudsko vece smatra da ne postoji objektivno opravdanje za njegovo odbijanje da komunicira sa advokatom.”
Jer, zaboga, Sudsko vece je “zadovoljno ucinkom Karnavasa”.
A klijent koga zastupa Karnavas? Ko njega pita? Bitno je jedino da je Sudsko vece zadovoljno.
Ovo neodoljivo podseca na rezisera koji je zadovoljan scenskom postavkom, gde je, naravno, Blagojevicu namenjena uloga statiste.
Tako i bi – sudjenje Blagojevicu je bila obicna pozorisna predstava.
Cekaj, jel’ nekome palo napamet na sta ce to da lici!?
Pa naravno - nisu oni dzaba sudije – na sve misle! 
E, vidite, tu dolazi kljuc cele ove price – oni su zapravo imali “viziju” koja iskljucuje takav scenario.

U stavu sudija jasno stoji “procena” odnosno “znacajni optimizam”, kako su se izrazili da ce sve ponovo biti “po starom”. (Vidi tacku 20 Konacne presude: I Zalbeno vece i Sudsko vece su izrazili znacajni optimizam da ce se situacija izmedju Blagojevica i Karnavasa poboljsati).
Da ce nestasni Blagojevic prestati da se ljuti.
Da ce njegovo nezadovoljstvo polako da splasne.

Cak su i, (da se ne oduzi mnogo to Blagojevicevo “smirivanje”) u tacki 109 Odluke resili i da malo ubrzaju “stvar”: “To što se optuženi osjeća "izolovanim" posljedica je njegovih postupaka, a ne postupaka Registrara.Tako je na optuženom i da prekine tu svoju "izolovanost" od branilaca i da obnovi komunikaciju s njima.”

Dakle, “prekini” i “obnovi” Blagojevicu!

Sasvim je sigurno da su sudije isle na kartu da ce Blagojevic omeksati, popustiti – pomiriti se sa sudbinom. Toliko su bili ubedjeni da ce ga slomiti, da nisu ostavili nikakvu alternativu. 

Slika br.2: Statista u pozoristu

Na kraju sta se desilo? Blagojevic ispade tvrd orah – ne popusti do kraja.
I stvarno: imali smo farsu od sudjenja – Blagojevic bi i osta statista.
Ko je kriv za to?
Odgovor stize malo nize u zaglavlju “Krivica”.
Elem, zasto nisu dali Blagojevicu da smeni odbranu?

Zbog:

I.    Vremena

1. “Sto nisi rekao ranije?”, “Ne moze u ovoj fazi postupka”… Ovo je naravno bila sprdacina – Blagojevic je daleko pre pocetka sudjenja prijavio svoj problem. Plus, setimo se samo analogije pacijenta koga lekar truje – Kad ce pre pacijent prijaviti lekara, do kad dobije prve simptome; Pa ne pise lekaru na čelu da je ubica i monstrum. Naprotiv na vratima ordinacije mu pise ime i prezime i titula, a cim ima ordinaciju znaci da ima i licencu.

2. “Za to treba odvojiti vreme, a ako odvojimo vreme to ce ugroziti tvoje pravo na ekspeditivno sudjenje”;

                  II.   Para

                        Ovo vec znamo: “Ne mozes da promenis advokata, posto ti ga mi placamo”.

Super, vreme i novac – cisti kapitalizam.

I na kraju zbog,

      III. Procene da nema potrebe za novim advokatom, jer ces se ti Blagojevicu pomiriti sa aktuelnim.

E sad, ste se moglo promeniti od ova tri argumenta: prvo, (vreme) je ionako vrtoglavo curilo, (a to je i bio cilj sudija da postupak sto vise odmakne, odugovlacili su); ovo drugo, (pare), ce ostati isto, jer Blagojevic sigurno nije igrao Loto dok su mu ovo radili; A trece (sudijska pretpostavka), e to je tek trebalo da vidimo i pokazalo se – da su sudije totalno omanule! 

Sveti Gral Tribunala

Dosli smo do kraja krajeva, do odgovora svih pitanja, do epiloga – konacna presuda.

Pa eto dragi moji, da vidimo konacno kako izgleda taj Sveti Gral Tribunala, i da vidimo da li ce se oni latiti malja nad maljevima – atomskoj bombi medju maljevima.

Konacna presuda Zalbenog veca od 9. maja 2007 je konacno i neopozivo da odgovori na pitanje – Ko je kriv?

Pa, ko je kriv?

Pa, Blagojevic!

Za sta?

Za sve – ukljucujuci i globalno otopljavanje.

To je, dakle, ono sto pise na tom najvecem malju u vitrini bez kog Blagojevica nisu mogli da i dalje drze u zatvoru: “Blagojevic je kriv za sve”

Sudije su odmah, na pocetku teksta presude stavili do znanja da je on imao legitimno i legalno sudjenje, legitimnog advokata, tako da ne dolazi u obzir ponavljanje postupka.

Zapravo oni nisu razmatrali nikakvu zalbu Blagojevica, njihova presuda se svodi na: “Dzaba ti zalba! Pa to sto trazis to je vec davno reseno!”

Snaznim udarcem ispod pojasa, (u tacki 13), podvukli su da je “dovoljno reci da je Blagojevic dugogodisnji korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc”.

Drugim recima – “nema nikakvih prava”.

Vidimo koliko su nisko pali, koliko nemaju argumenata, kako su potrosili ceo arsenal koji su imali.

Sudije ne mogu osporiti to sto su svi videli – da Blagojevic nije ucestvovao na sopstvenom sudjenju i da nije svedocio. Ali zato vispreno formalno konstatuju:

1. Ne mozes da imas advokata po sopstvenoj volji zato sto nemas para da ga platis; (Tacka 14)
2. Ti si kriv za to sto nisi imao fer sudjenje/ne mozes imati novo sudjenje zato sto si ti sam sebe izopstio; to sto nisi ucestvovao u sudjenju je tvoj problem; (Tacka 25)
3. Ti si kriv zato sto nisi svedocio; (Tacka 28) 

Dakle, gde god je problem, oni kazu “Tvoj problem!”

“Tvoj problem” i “Ti si kriv”. 

U celom svom bezobrazluku, na ovom istom mestu, u Konacnoj presudi (Tacka 20), sudije konstatuju da: “I Zalbeno vece i Sudsko vece su izrazili znacajan optimizam da ce se situacija izmedju Blagojevica i Karnavasa poboljsati”.

Blagojevic je svojevremeno uputio jednostavan zahtev za smenu advokata i ukazao da ako se tako nastavi sudjenje bice nenormalno. Ovi su se “pravili Englezi” i izrazili “znacajan optimizam”, zapravo, izmedju redova porucili mu da nece izdrzati – da ce pasti.
Blagojevic je izdrzao, ostao nepokolebljiv, ostao dosledan i rezultat je – nenormalno sudjenje.
E sad: Ko je kriv!? Da li su krivi sudije iz oba veca koji su pogrebnim ritalom ukinuli pravo na odbranu Blagojevicu i pritom pogresno procenili i “verovali da ce se Blagojevic ponovo vratiti Karnavasu”?

Ma neeeee, ma kakvi! Taman posla!

Pa Blagojevic je kriv!

Zasto?

Pa zato sto je ostao dosledan! 

Eto, dragi moji citaoci, dosli smo do kraja rekonstrukcije zlocina mesara sa rukama krvavim do lakata koji sebe nazivaju sudijama Haskog tribunala. U nadi da ce i njima jednoga dana suditi sudije na isti nacin, kao sto su oni sudili Blagojevicu, ja ih ovom prilikom pozdravljam. Siguran sam da ce biti zadovoljni presudom, jer to je lep pozdrav – oni su pravedne sudije, zar ne?

Cisto za ilustraciju, da navedemo samo jedan od mnogo slucaja, gde su sudije, ono sto nisu dozvolile Blagojevicu – da promeni advokata, velikodusno dozvolile.
Koristim se upravo materijalom iz pera sudije Liu-a i ekipe. Oni navode primer Hrvata Zdravka Mucića, (kome je dozvoljen novi advokat), u fusnotama sopstvene Odluke od 3.7.2003 gde odbijaju zahtev Blagojevica za smenu advokata. (Da li je ovo jos jedan izliv njihove sprdnje ili ne, procenite sami).

Elem, u fusnoti 238 pise: Vidi npr. Tužilac protiv Zejnila Delalića, Zdravka Mucića, Hazima Delića i Esada Landže, predmet br. IT-96-21-T, Odluka po zahtjevu optuženog Mucića za dodjelu novog branioca, 24. juni 1996. Pretresno vijeće je, uvaživši da pravo na dodjelu branioca po izboru optuženog nije sasvim neograničeno i da višnji interes sprovođenja pravde znači da se optuženom ne bi smjelo dozvoliti da traži opoziv dodijeljenog branioca ako ne pokaže valjan razlog, dozvolilo opoziv branioca zbog potpunog prekida komunikacije između optuženog i branioca. Pretresno vijeće je valjanim razlozima smatralo razloge koji su stvarni, tj. da zahtjev nije podnijet obijesno ili kako bi se omelo sprovođenje pravde, npr. da se odugovlači postupak. Pretresno vijeće je zaključilo da bi "bilo nepravično i prema optuženom i prema dodijeljenom braniocu tražiti od njih da ostanu u tom profesionalnom odnosu". Najzad, što je značajno za ovo Pretresno vijeće, Pretresno vijeće u tom predmetu konstatovalo je da je postupak "u ranoj fazi, te da dodjela drugog branioca neće dovesti do pretjeranog odugovlačenja". 

Eto, vidimo kako su sudije elegantno mogli i Blagojevicu da izadju u susret, ali nisu hteli.

Na kraju, svima nam je jasno zasto na ulazu i Tribunal ne stoji transparent: “Ko nema para, ovde pravdu nece naci”.
“U svako vreme, kad ti budes postao solventan, ti, prijatelju, uplati na blagajnu i – bice pravde”!
Pa sto odma’ nisu rekli - nadji pare imaces advokata?! Uplati na blagajnu i gotovo! A ne da godinama ispunjavaju na stotine stranica kojekakvim egzoticnim razlozima.

Blagojevic, kao i bilo ko normalan, nije ni sanjao da ce mu u Tribunalu doci glave:

ne tuzilac,

ne sudije,

ne advokat-ubica,

vec blagajnik!!! 

             Namestaljka 
 

Na dan izricanja Konacne presude 9.maja 2005, Zalbeno vece nije presudilo pukovniku Blagojevicu. Presudjeno mu je davno pre tog dogadjaj. Ne, nije ni na dan izricanja prvostepene presude, 17. januara 2005, ako ste to pomislili.

Same sudije Zalbenog veca su u Konacnoj presudi, odmah stavili do znanja da se Blagojevic dzaba zalio jer je sve davno reseno.

Videli smo iznad iz analize pet kljucnih dokumenata, kako se peti poziva na cetvrti, cetvrti na treci i tako sve do prvog.

Pa koji dokument ono bese prvi u nizu? To je “Odluka po usmenom zahtevu Blagojevica za promenu ko-advokata”, koju je izdalo Predpretresno vece od 9.decembra 2002.

Dakle, 5 godina pre konacne presude, i vise od pola godine pre pocetka sudjenja.

Blagojevicu je oficijalno onemoguceno fer sudjenje, pre nego sto je to sudjenje i pocelo!!!

Sudsko vece (Vassylenko, Liu, Argibay), koje je vodilo "sudjenje"

Drugi aspekt, odnosi se na kriminalca Blagojevica, odnosno na to kada su i kako sudije zakljucile da je Blagojevic kriminalac, kako bi on, jelte bio poslan na prevaspitavanje, tj. dugogodisnju robiju.

Objasnicu u dva koraka: 

Korak 1: Presuda po prijedlozima za donošenje oslobađajuće presude prema pravilu 98 bis 

Ovaj naslov preveden na laicki jezik, znaci presuda nakon dela Tuzilastva, odnosno nakon sto je Tuzilastvo izlozilo sve svoje dokaze na osnovu kojih trazi da optuzeni bude osudjen na sto duzu kaznu, po mogucnosti dozivotno. To je svojevrsno “poluvreme” jednog sudjenja. Sasvim logican i praktican postupak – Sudsko vece razmatra: ako Tuzilastvo nije uspelo da dokaze krivicu, optuzeni nema sta da pobija i tu je kraj sudjenja, tj. optuzeni se oslobadja. Procedura je opisana u pravilu 98 bis Pravilnika o postupku i dokazima. Slazete se – ovo je izuzno vazan trenutak u sudskom postupku. Preloman. Podsecam i da je Tuzilastvo tako “napucalo” Optuznicu, da je dokazivanje 10 odsto iste znacilo dozivotnu robiju za Blagojevica.

E sad, ja tvrdim da je Vidoje Blagojevic nevin i za to imam dokaze.

Odnosno, imam dokaze da protiv Blagojevica ne postoji nijedan dokaz koji ga tereti.

Automatski sam suocen sa replikom: “Pa kako to da je Sudsko vece ocenilo da je Tuzilastvo dovoljno prezentovalo, i da se sudjenje nastavlja posle ‘poluvremena’?”

O tome, odnosno o “dokazima” Tuzilastva cu govoriti u posebnoj analizi, a sada samo da pogledamo sta je Sudsko vece predsedavajuceg sudije Liu-a, “iskuckalo” u “Presudi prema pravilu 98bis Pravilnika o postupku i dokazima”.

Ipak…jos ne!

Prvo cemo pogledati relevatni isecak iz optuznice:

(Zaglavlje: “Krivična odgovornost optuženih”)

12. VIDOJE BLAGOJEVIĆ, individualno je odgovoran za zločine koji se u ovoj spojenoj optužnici navode protiv njega, shodno članu 7(1) Statuta Međunarodnog suda. Individualna krivična odgovornost uključuje počinjenje, planiranje, poticanje, naređivanje te pomaganje i podržavanje na druge načine planiranja, pripreme ili izvršenja bilo kojeg od zločina navedenih u članovima od 2 do 5 Statuta Međunarodnog suda. Kad u ovoj spojenoj optužnici koristi riječ "počinio", tužilac ne želi da sugeriše da je optuženi fizički izvršio bilo koji od zločina koji se njemu lično stavljaju na teret.

Ajde sada da pogledamo Presudu prema pravilu 98bis, od 5. aprila 2004:

IV. DISPOZITIV

IZ GORENAVEDENIH RAZLOGA,

PRETRESNO VIJEĆE I, SEKCIJA A

NA OSNOVU člana 98 bis Pravilnika,

IZRIČE Vidoju Blagojeviću oslobađajuću presudu po tačkama 2-4 Optužnice, u mjeri u kojoj se odnose na njegovu individualnu krivičnu odgovornost za planiranje, poticanje, naređivanje i izvršenje zločina za koju se tereti prema članu 7(1) Statuta;

IZRIČE Vidoju Blagojeviću oslobađajuću presudu po tačkama 5 i 6 Optužnice, u mjeri u kojoj se odnose na njegovu navodnu individualnu krivičnu odgovornost za planiranje, poticanje i naređivanje izločina za koju se tereti prema članu 7(1) Statuta;

Kao sto vidimo, Sudsko vece sudije Liu-a je ostavilo “za dalje” optuzbe za “pomaganje i podrzavanje”, po dve tacke (5 i 6) samo za izvrsenje, i optuzbe za komandnu odgovornost i ucesce u zajednickom zlocinackom poduhvatu.

I na kraju, ajde da zavirimo u prvostepenu presudu veca sudije Liu-a od 17.1.2005:
Tamo pise da Blagojevic nije kriv za sve modalitete optuzbi (ukljucujuci komandnu odgovornost, ucesce u udruzenom zlocinackom poduhvatu i td.), osim za “pomaganje i podrzavanje”.

Eto, ostavljen je procep godinu dana pre prvostepene presude – Blagojevicu je presudjeno odmah nakon dela Tuzilastva, odnosno pre nego sto je njegova “odbrana” trebalo da krene.

Samo da ovde stanem za casak i da napravim bitnu digresiju: Hteo bih ovom prilikom da pozdravim sve bivse pripadnike Bratunacke brigade. Ako pukovnik Blagojevic nije kriv po komandnoj odgovornosti, to znaci da nijedan od njegovih potcinjenih vojnika, a bilo ih je tacno 2.153, danas ne mora da strahuje od hapsenja. Pukovnik Blagojevic ih je spasao!

Da je priznao kao oni gmizavci oko njega—hapsili bi danas sve bivse pripadnike Bratunacke brigade k’o miseve.

Inace, ovom presudom, jos jednom je (nakon prvostepene presude generalu Krsticu), “Srebrenica” pravno okarakterisana kao genocid, a Blagojevic je osudjen za saucesnistvo u genocidu na 18 godina.

Kad smo kod presude Krsticu, da kazemo da je 19. aprila 2004 - tacno dve sedmice nakon one presude Blagojevicu po pravilu 98bis (5. april 2004), izrecena konacna presuda generalu Krsticu.

U toj presudi stoji da je umesto za genocid kako mu je bila prvostepena presuda, odgovoran za saucesnistvo u genocidu.

Zalbeno vece je tu konstatovalo i da ako je neko znao za transport civila u organizaciji Vojske RS iz Srebrenice ka podrucju pod muslimanskom kontrolom, znao i da ce se desiti genocid nad preostalim zarobljenicima.

Znam, vi se se sada pitate, pa zar to nije logicno? (Da se ne moze nekome pripisati genocid, samo na osnovu navodnog saznanja o transportu).

E, u prvostepenoj presudi Blagojevicu, sudija Liu i ostali clanovi veca, su zakljucili da je Blagojevic znao za taj transport, (sto nema veze s mozgom, ali da uzmemo uslovno da je tako), da nije znao da su se posle desila ubistva, ali da je to dovoljno da se osudi za saucesnistvo u genocidu!

I ova teza dolazi 8 meseci nakon drugostepene Krsticu, odnosno sudija Liu i njegovi su bili itekako svesni da ta budalastina ne prolazi!

Da jos jednom podvucem koji je ovo idiotizam – dovoljno je napraviti jednu malu logicku vezbu. Da uzmemo da se nakon transporta civila iz Potocara kod Srebrenice u julu 1995 nije desilo nista – dakle nikakva ubistva, nikakva streljanja! Ove Haske sudije kazu – to je genocid! Dakle, nesto sto je zapravo evakuacija civila sa zone borbenih dejstava, oni transformisu u “deportaciju”/”etnicko ciscenje” i sledeceg sekunda u genocid.

Ali da vidimo zasto su, imajuci pred sobom i konacnu presudu Krsticu, ispisali to sto su ispisali u svojoj presudi Blagojevicu:  

Korak 2: Konacna presuda pukovniku Blagojevicu 

Idiotluk da je Blagojevic kriv za genocid, je precrtan u konacnoj presudi Zalbenog veca predsedavano od strane aktuelnog predsednika Tribunala, Fausta Pokara.

Da se osvrnemo za momenat, na zadatak koji je podstavljen ispred jednog zalbenog veca, koje razmatra zalbe na prvostepenu presudu, de fakto zalbe na zakljucke njihovih kolega iz pretresnog veca.

Ocigledno, da je jako tesko da se sudija zalbenog veca suprotstavi kolegi iz sudskog veca i zato se i to retko desava, odnosno najcesce zalbeno vece potvrdjuje odluke sudskog veca.

Stavise, pravo kao nauka je nevidjeni horor.

Zapravo postaje horor kada pocne da se krse zakoni i pravila i/ili kada se proizvoljno tumace isti.

Da ilustriram, posluzicu se onom vec legendarnom Odlukom veca sudije Liu-a od 3.7.2003, gde u tacki 25 pise:

Administrativna odluka će biti poništena ako sekretar nije poštovao pravne uslove iz Uputstva. U pojedinom slučaju može biti potrebno razmatrati da li je Uputstvo pravilno protumačeno. Administrativna odluka može biti poništena i ako se sekretar nije pridržavao osnovnih pravila prirodne pravde ili ako u procesnom smislu nije postupao korektno prema osobi na koju utiče dotična odluka, ili ako je uzeo u obzir materijal koji nije relevantan a propustio uzeti u obzir materijal koji je relevantan, ili ako je došao do zaključka do kakvog ne bi došla ni jedna razumna osoba koja ispravno razmatra to pitanje (test "nerazumnosti"). [...] Ovi standardi sudskog preispitivanja administrativnih odluka počivaju na opštim pravnim načelima iz glavnih pravnih sistema."

Cemu sluze pravila i zakoni ako mogu da se tumace na razlicite nacine?

I ovo drugo – da bi sudije Zalbenog veca korigovale kolege iz Sudskog veca oni moraju prvo da zakljuce da su njihove kolege lude!? Odnosno, da su dosli do zakljucka do kakvog ne bi dosla ni jedna razumna osoba.

Tako i bi – casni sudija Pokar i druzina rekose, da su casni sudija Liu i druzina ludi.

U tacki 123, Konacne presude od 9. maja 2007, stoji:

“U Žalbenoj presudi u predmetu Krstić jasno stoji da “prisilno premještanje samo po sebi ne predstavlja genocidni čin”; to je jednostavno relevantan aspekt u okviru ukupnog razmatranja činjenica.  Slično tome, Žalbeno vijeće konstatuje da "oportunistička ubistva" po svojoj prirodi predstavljaju veoma ograničen osnov za izvođenje zaključka o genocidnoj namjeri. Po mišljenju Žalbenog vijeća, nijedan razumni presuditelj činjenica ne bi se uvjerio van svake razumne sumnje da je, ne znajući za masovna ubistva, g. Blagojević znao za genocidnu namjeru glavnih počinilaca samo na osnovu toga što je imao saznanja o drugim činjenicama koje su se ticale operacije prisilnog premještanja.”

Aha, znaci Zalbeno vece cita Krsticevu presudu, a ono Sudsko vece je nije moglo naci u biblioteci?
Naravno, da ne. Dragi moji citaoci, ovo je klasicna operacija “ostavljanja procepa”.

Jedna veeeelika namestaljka!

Jer, svi se prave ludi, a zapravo odradjuju nesto sto je godinama ranije reseno.

Pukovnik Blagojevic je osudjen onog dana kada je optuzen od strane Tribunala!

Dana 5. aprila 2004, vece sudije Liu-a donosi onu presudu po pravilu 98bis, gde ostavlja “samo” “pomaganje i podrzavanje” i “jos nesto”.
Cak dodaju da je razumno ocekivati da bude na kraju osudjen za “pomaganje i podrzavanje”.
Hmmm, svi bi kladionicari ove planete rado prihvatili Haske sudije za konstultante.
A sto ne bi moglo za komandnu odgovornost – sudite komadantu brigade ili kuriru?
A sto ne bi moglo i da ucesce u zajednickom zlocinackom poduhvatu?
Mozda zato sto je jos tada bilo jasno da tuzilastvo nema dokaza za te optuzbe, ali ih Sudsko vece nije stavilo u tekstu presude cisto kako bi imali nesto sto mogu prividno da “skrate” kasnije.

Dana 17. januara 2005, isto vece donosi prvostepenu presudu. Ono “jos nesto” skida, ostavlja “samo” “pomaganje i podrzavanje” i da ne bi bila kazna od 5 godina, ostavlja i ono idiotsko “saucesce u genocidu”. Jer, zaboga Tuzilastvo je trazilo 32 godine (posto dokaze nisu prilozili, verovatno na osnovu njihovih vlaznih snova). I tako, zbog te famozne reci genocid u presudi, Blagojevicu kaznu od 18 godina.

Dana 9. maja 2007, Zalbeno vece, ostavlja “samo” “pomaganje i podrzavanje”, izbacuje ono idiotsko “saucesce u genocidu” i kaznu smanjuje za neverovatno “srazmernih” 3 godina, na 15 godina. Pitate se – zasto bi smanjivali uopste? Pa valjda su mislili da kompenzuju to sto je Blagojevic trazio novo sudjenje.

Sudija Liu i njegovi su dobro znali, posebno nakon konacne presude Krsticu da, je njihova teza o “genocidnom Blagojevicu” neodrziva. Ali su je ipak ostavili da bi njihove kolege kasnije u drugostepenoj mogli da “skrate”, jer je tada, (kada je pretres protiv Blagojevica zavrsen), vise nego ikada bilo kristalno jasno da je sudjenje Blagojevicu bilo skolski primer nelegitimnog sudjenja. I da Blagojevic u drugostepenom postupku, nece nista drugo raditi, sem traziti novo sudjenje.

Ove haske sudije - balansere tesko da mozemo nazvati deliocima pravde. Mnogo ste, bre, providni majstori. 

Zlocin i kazna 

Da vidimo na osnovu cega pukovnik Vidoje Blagojevic osudjen u Haskom tribunalu. Zasto ne moze biti slobodan, zasto je u zatvoru?

Ljudima je oduvek bilo jasno da ti zatvori postoje, da bi se kaznili neki drugi ljudi, kojima je na sudu dokazano da su ubili, ukrali i td.

Vec nam je jasno da Blagojevic kao oficir i komandant nije proglasen kriminalcem zato sto je nekoga licno ubio. Ali iz konacne presude vidimo da je niti naredio da ikoga ubiju, niti je propustio da spreci ili da kazni pocinioca (komandna odgovornost), niti je kriv da je clan “udruzenog zlocinackog poduhvata”. Sudije su rekle da je Blagojevic kriv zato sto je “pomagao i podrzavao”.

Niko u Hagu ne spori da je Blagojevic imao nenormalno sudjenje, ali se ne slazu da Blagojevic nije imao fer sudjenje. Barem oficijalno. U kuloarima, rekao sam, sigurno cete nacuti da je Blagojevic “kolateralna steta”, ja bih jos dodao: “rikošet” rafalne paljbe Karle Del Ponte, zato sto je svima potpuno jasno da je Blagojevic “pogresan covek”, odnosno da je potpuno nevin.

Protiv nevinog coveka dokazi ne postoje.
Pa kakve su dokaze onda tuzioci izneli, a sudije uvazili?
Da se podsetimo prvo, sta sve moze pretstavljati dokaz na sudu:

- pisani dokaz odnosno dokument;

- audio snimak;

- video snimak;

- svedok.

Od “Srebrenice”, dakle 1995, pa do dana danasnjeg, (12 godina), Tuzilastvo nije naslo nijedan pisani, audio ili video dokaz protiv Blagojevica! Ocigledno - takav dokaz ne postoji.
Jedini dokazi protiv Blagojevica su izvedeni na osnovu svedoka.
E sad, dokument i svedok nisu isti dokaz. Jer, svedok moze ‘ladno da laze i pored zakletve koju daje na pocetku svedocenja.
Zato je i dokaz izveden od svedocenja “najškakljiv” i zahteva potkrepu drugim svedokom i naravno, dokumentom.
Kakav bi bio motiv svedoka da laze? Pa, ako je uplasen zato sto je ucenjen, ili zato sto se nagodio sa Tuzilastvom da laze i slicno.

Kako se boriti protiv laznog svedoka. Diskreditacijom! Ako svedok bude uhvacen u lazi, samim tim, njegov kompletan iskaz nema nikakvu vrednost!

Da ne zaboravimo, fundament krivicnog prava kaze: “In dubio pro reo”.

Dakle, ne postoje materijalni dokazi koga Blagojevica optuzuju, vec samo reci svedoka.
Svedoci koji su lagali na onom kvazi-sudjenju Blagojevicu su:

1. Momir Nikolic, (nagodio se s Tuzilastvom za manju kaznu)

2. Miroslav Deronjic, (nagodio se s Tuzilastvom za manju kaznu, preminuo)

3. Zasticeni svedok pod sifrom P-210, (iz spisa dostupnih za javnost saznajemo da je bio telohranitelj Blagojevica – oficijalno osumnjicen od Tuzilastva za “Srebrenicu”)

4. LJubomir Beatovic, (nekadasnji lekar Bratunacke brigade)

5. Dragomir Keserovic, (nekadasni bezbednjak u Vojsci RS) 

Prva tri su svedocili za svedoci optuzbe, a preostali, kao svedoci odbrane! Da, “odbrane” koju je Karnavas vodio. Jos jednom napominjem, da je Blagojevic mogao samo da posmatra sudjenje – niti je mogao da utice na unakrsno ispitivanje svedoka Tuzilastva, niti da ucestvuje u selekciji i pripremi svedoka “odbrane”.

Videcemo ulogu svih ovih laznih svedoka u tekstu Konacne presude Blagojevicu.

Znam - sudjenja nije bilo, bila je samo farsa – tragicna smejurija od “izvodjenja dokaza”, “ispitivanja svedoka”, da je izlisno da uopste raspravljamo od dokazima, “prvostepenoj presudi”, “konacnoj presudi”… Nakon sto su od 6. do 13. stranice u Konacnoj presudi, sudije “zakljucile” da Blagojevic nema pravo na ponovno sudjenje, sudije su nastavile sve do kraja – do 161. stranice da nam pricaju o “dokazima” i “krivici” Blagojevica. Pricaju o nekom fantomskom sudjenju koje se nikada nije desilo – ceo svet je video samo jednu amatersku predstavu.

Zato, nema svrhe citati dalje od 13-te stranice, nema logike.

Ali, da ne bude posle da Aleksandar Blagojevic bez pokrica tvrdi da je njegov otac nevin, odnosno da dokazi ne postoje, ipak, iako ce mi se stomak prevrnuti sto puta – da pogledamo sta tu pise. Da znamo sta je to sto je “tesko” 15 godina i sto je dokazano “van razumne sumnje” kako nalaze standard civilizovanog pravosudja.

Prvo da vidimo, sta zapravo znaci “Srebrenica”, jer je Blagojevicu oduzeta sloboda zbog “Srebrenice”. Iako Blagojevic nema veze sa “Srebrenicom”, godinama citam i slusam, i ne mogu vise da izdrzim, a da ne objasnim jednu elementarnu stvar:


                                “Srebrenica” nije Srebrenica  


Upravo tako – ono sto mi znamo danas kao slucaj “Srebrenica”, nema veze sa naseljenim mestom Srebrenica. Jer “Srebrenica” je u stvari “Kravica” i “oko Zvornika”. Ubijanje zarobljenika, sto je ratni zlocin, desava se na ovim lokacijama. U zasticenoj enklavi UN-a “Srebrenica”, Srebrenicani su bili u teskoj manjini – ogromna vecina su bile izbeglice iz sireg regiona.
Dakle rec “Srebrenica” koja danas u srpskom vokabularu ima isto znacenje kao “bič”, “batina”, signal za spustanje glave… zapravo ne znaci nista. Nista se u Srebrenici nije ni desilo! Vec - u magacinu u selu Kravica (opstina Bratunac) i na teritoriji opstine Zvornik.

Idemo dalje: Zarobljenici iz Srebrenice su u julu 1995. nakratko zatvoreni u civilnim objektima u Bratuncu, a zatim autobusima transportovani prema Zvorniku.

Ovde ne ulazim u detalje, vec odmah skracujem pricu – prica o “pretresanju” krivice pukovnika Blagojevica, komandanta Bratunacke brigade, zbog slucaja “Srebrenica”, se svela na to jedno slovo – kratkotrajno zatvaranje zarobljenika u osnovnoj skoli “Vuk Karadzic” na putu za Zvornik.

Odnosno, konkretno za tkzv. “opportunistic killings” koje su se, navodno, pritom desile.

Opportunity na engleskom znaci: “zgoda”, “povoljna prilika”, pa je zato terminom u predhodnoj recenici opisano nesto kao incident – dakle, neki Srbin je tu video priliku da ubije zarobljenika. Plus, tu ide u prilog i cinjenica da su mnogu stanovnici Bratunca, godinama trpeli teror, od strane muslimanskih vojnika iz enklave “Srebrenica”. (Pa je vrlo verovatno da neko prepozna ubicu svog brata ili oca medju zarobljenicima).

Interesantno da broj zrtava tih oportunistickih ubistava, prema Tuzilastvu svake godine, nema-nema, pa poraste. Prvo je bilo 2, pa 5, pa 10, i sada citamo u Konacnoj presudi Blagojevica da taj broj iznosi “vise od 50”!

Prvo, nezavisno od toga sta Tuzilastvo tvrdi, cinjenica je da je ovakvo nesto nemoguce dokazati!
Ne postoji nijedan materijalan dokaz, niti svedok!

Drugo, i daleko bitnije, cak i da se moze dokazati, ti zarobljenici nisu bili Blagojevicevi zarobljenici! Niti ih je Bratunacka brigada uhapsila, niti zatvorila, niti imala jurisdikciju da to uradi. Ona slamka za koju se hvata Tuzilastvo je da su te zarobljenike cuvali pripadnici vojne policije Bratunacke brigade, pod nadzorom i po naredjenju Momira Nikolica, tadasnjeg “bezbednjaka” Bratunacke brigade. Ta ista ekipa je, opet po naredjenju Nikolica ucestvovala i u organizaciji transporta zena, dece i starijih iz Potocara na muslimansku teritoriju.

Dobro, spala knjiga (onolika optuznica sa svim i svacim), na jedno slovo.

Tuzilac i sudije se slazu da ih Blagojevic nije poslao tamo/nije im naredio, ali eto posto su to clanovi Bratunacke brigade, on je kriv-zato sto je “ponudio to ljudstvo” i time “pomogao i podrzao” celu tu “kriminalnu operaciju”.

E upravo je ova nit - toliko tanka, da puca kad se samo procitaju propisi Voske RS – niti je to sto tvrdi Tuzilastvo, (a prihvataju sudije) Blagojevic naredio Nikolicu, niti je mogao da mu naredi, a samim tim nema ni odgovornost zbog postupaka tih nekoliko, (samo formalno) pripadnika Bratunacke brigade.

Ali, da idemo redom:

U Konacnoj presudi, Zalbeno vece treba da utvrdi da li je Sudsko vece negde pogresilo u prvostepenoj presudi. Kod Blagojevica, Zalbeno vece se slozilo sa svim “faktima” koje je Sudsko vece navelo i sa “dokazima” koje je prihvatilo Sudsko vece. Podsecam, taj glagol – “utvrdjivanje cinjenica” je Sudsko vece izvrsilo u onoj parodiji sudjenja: “Kadija te tuzi, sudi, brani”, gde su tuzilac, sudije i Karnavas udruzeno i zdusno fabrikovali dokaze protiv Blagojevica (posto dokazi, jelte nisu postojali).

Posto je Zalbeno vece se u svemu (cinjenicno i pravno), slozilo sa njihovim kolegama iz Sudskog veca, osim u onom “pravnom”, (khm, idiotskom), tumacenju Blagojevicevog “ucesca u genocidu”, ali to smo vec objasnili – koristicu termin “sudije” pri cemu se misli na oba veca (njih 8 komada sudija, inace krem Tribunala, sve sami bivsi i sadasnji predsednici i potpredsednici Tribunala). Dakle, svi oni disu k’o jedan u odnosu na to sta je ISTINA, sta se desilo u tih nekoliko dana oko 11. jula 1995.

Da bi obezbedili da Blagojevic dugo, dugo godina ostane iza resetaka, takav kakav je – nevin, oni koriste samo dva mala, elegantna poteza:

1.  laz
2.  vadjenje iz konteksta

I sve to garnirano sa orgomnom kolicinom ignorisanja – secate se, pricali smo o razornim arsenalom kojim sudije raspolazu. Ako su sudije pristrasne, ako sudije zele da ti zapakuju krivicu, oni to apsolutno mogu bez posledica i ne vidi se nacin kako optuzeni to moze da spreci. Videcete i sami kako su ove dve “sitne” podmetacine zacementirali 15 godina Blagojevicu.

Sudije kazu da su zarobljenici bili u Bratuncu “od 12. do 14.jula 1995.”, sto je notorna laz. Istina je da su pristigli u noci 13-tog i napustili Bratunac pre jutra 14-tog. Ali zasto im je potrebna ovakva laz? Oni se trude da pokazu da je Blagojevic mogao da pruzi pomoc u ljudstvu, (ne i da je to uradio!!!), i da je mogao znati sta mu radi ljudstvo – samim tim su dokazali da jeste pruzio pomoc.

Konkretno, ako su pripadnici vojne policije Bratuncke brigade obezbedjivali skolu “Vuk Karadzic” u Bratuncu, u odredjenom periodu, i ako je u istom tom periodu Blagojevic bio u Bratuncu – sledi da je znao sta se desava u skoli i ko skolu obezbedjuje. Ukratko, oni se trude da objasne kako je cinjenica da je tada, Blagojevic bio u Bratuncu. Cak, Zalbeno vece u konacnoj presudi u tacki 69, koristi izraz da je to “neosporno”. Ispade –aksiom.

Uf, ko zna kako je to cvrsto potkrepljeno cim pljuste ovakvi izrazi. Ajde da vidimo:

Sta rade prvo sudije – lepo daju sebi prostora i rastegnu vremenski interval: rekli smo umesto istine – jedna noc, oni odose bre, na tri dana (12. juli do 14.juli). “Pa ako u tom intervalu “ubodemo” Blagojevica – eto ga!”

I ne samo to, Bratunac nije bas velicine prosecnog tora, niti je to ravna livada – trebalo je da pokazu i da je bio blizu da cuje pucnje i “strasne i jezive krike”, koji su dopirali iz skole gde su bili zarobljenici, kao i da vidi “oko stotinu” autobusa koju su cekali da prevezu zarobljenike za Zvornik. I tako, su sudije naslikale sliku, kako tri dana obezbedjenje bukvalno dere zarobljenike da se non-stop cuju “strasni i jezivi krici” i da je neko obaranje Ginisovog rekorda u trosenju municije u toj skoli, i tri dana stoje autobusi i cekaju… Pa da su svi ti pucnji i konksenkventni krici znacili jedno ubistvo ili ranjavanje, niko od zarobljenika ne bi bio prebacen za Zvornik – svi bi bili pobijeni tu!!! Dakle, stvarno idiotizam nevidjeni! Ali neka…

Da vidimo sta je od dokaza ponudilo Sudsko vece sudije Liu-a:

Normalno, nema ni reci od materijalnog dokaza, vec njegovo velicanstvo – svedok!
Zasticeni svedok tuzilastva, pod pseudonimom P-210, kome su prvo rekli da je osumnjicen - u prevodu “pazi sta pricas”, je ispricao svoju izmisljenu pricu, na koju nas podseca Zalbeno vece u tacki 67 konacne presude:

“Citajuci prvostepenu presudu, vidimo da se Sudsko vece ekskluzivno oslonilo na svedocenje zasticenog svedoka tuzilastva P-210, kada je utvrdilo da je Blagojevic boravio u stanu”. (Stan je u Bratuncu, nedaleko od skole, prim. A.B.)

Kao sto stenogrami svedocenja svedoka kazu, svedok P-210 nije svojim ocima video da je Blagojevic bio u stanu. Nego, svedok je posvedocio da je video kako je Blagojevic u noci 11. jula 1995 krenuo prema stanu (ne kaze se odakle je krenuo, prim.A.B). Plus, 13.jula svedok je video Blagojevica kako dolazi u komandu Brigade iz stana oko 7 sati ujutro i da napusti komandu prema stanu to vece. Svedok je i dodao da je Blagojevic pretezno nocio u stanu, koji je on identifikovao na fotografiji grada Bratunca.”

Pa ljudi moji, vidite li vi ovu sprdacinu!!!

Kao prvo, same sudije u svojoj sprdnji bez trunke stida kazu da se oslanjaju na samo jednog svedoka! Pa sta ako laze!? Ima li nesto da potkrepi takav iskaz? Pa ovaj svedok P-210  je komotno mogao da kaze da je Blagojevic uzeo mitraljez i potamanio pola Srebrenice! To je isto – sve sto on kaze, ispada da je cinjenica.

Drugo, ovaj bivsi telohranitelj mog oca, nije ni ocevidac!?
Pa, kakva je, bre, ovo zajebancija!?!!??!

I pazite sad sta se desava:

Stan koji se pominje nije slucajno izabran kao mesto gde je Blagojevic spavao, vec zato sto se nalazi u blizini skole “Vuk Karadzic” i tako sudije zele da DOKAZU da je on MOGAO da cuje krike, pucnje i td. koji dopiru iz skole i da je znao sta se desava!

Elem, kako im se raspala lazna konstrukcija:

Posto tokom celog sudjenja Blagojevic nije mogao ni da pisne, nije mogao ni da ponudi kontra-argument, Karnavas i da je znao ne bi rekao (a mnoge stvari nije ni mogao znati posto je “branio” klijenta bez komunikacije s istim). Konacno, kada se otarasio Karnavasa, resio je da objasni elementarne stvari ovom Zalbenom vecu (misleci da su ipak malo ozbiljniji ljudi, jer sudija Liu i kompanija su se pravili blesavi).

Pazite sta im Blagojevic kaze – ne kaze da P-210 laze k’o pas, posto je ucenjen, vec samo cinjenicu:

“Nisam mogao tada da spavam u tom stanu i da sam hteo, jer je danima pre toga vec bio zapecacen od strane vlasti zbog neregularnosti prethodnog korisnika tog stana/prethodnog komandanta Bratunacke brigade”.

Auuuuuuuuu!
Kakav hladan tuš!

E sad se tebi, dragi citaoce, sigurno ponovo vratio osmeh na licu, posle toliko redova turobnog teksta. Pomislio si: “Ko na filmu! Preokret koji resava stvar! Corpus delicti! Neosporna cinjenica! Srusili smo laznog svedoka!”

Ali, cak i reziseri holivudskih filmova imaju granice u svojoj fantaziji.
Sudije Haskog tribunala nemaju!
Znate, kako su reagovali?

Pa, OK, nema veze, nisi spavao tamo, ali to sada nije ni tol’ko bitno jer je “neosporna” cinjenica da si bio u Bratuncu, i (gde god da si bio u Bratuncu) ti si mogao da cujes krike, pucnje i td.
Pa ajde vi sad recite meni – zar ovo ne izgleda upravo onako kako ste vi zamisljali da uzas izgleda?
Pa nije, bre, Bratunac šibica!
I nije Bratunac bila ogromna citaonica bibilioteke gde se cuje muva kad preleti.
Bio je rat, i ne samo to, nego konkretni vremenski period od tih nekoliko dana je bio period zestokih okrsaja u zoni borbenih dejstava! A, pritom se, drage sudije koji se pravite imbecili, cuju i pucnji! Da, zamislite – pucnji! A to sto je za vas krik, (ma koliko glasan bio), i pucanj ista stvar…. Alal vera!

Ali OK, u redu, moze - prihvata se sve sto kazete. Ali kako je to “neosporno” dokazano da je Blagojevic tada bio u Bratuncu? I sto, bre, ne koristite izraz koji je standard u dokazivanju u medjunarodnom i svakom drigom pravu - “van razumne sumnje”. Sta vi tu - “neosporno”? Mozda zato sto nije bas “neosporno”?

Kad sudije “izglagole” ovakve reci koji nose optuzenom robiju, duzni su, u najmanju ruku - da ih argumentuju. To se pise u tekstu presude. Ali, kad neko to radi pacerski, taj to stavi u fusnoti. Epa, mene ne mrzi da potrazim fusnotu! Dakle, Tacka 69 konacne presude, zadnja recenica: “Zato, bez obzira na to da li je Blagojevic 12. i 13. jula 1995 prenocio u doticnom stanu ili u komandi Brigade, ostaje neosporno da je bio prisutan u Bratuncu u doticnom periodu” Fusnota: 194.

Ajde bas da vidimo u fusnoti otkud to da “ostaje” neosporno… Oh, neee, pa nece to moci bas tako lako – u fusnoti pise “Vidi prvostepenu presudu, paragrafi 441-447”. Nema frke majstori, evo pronalazim tu presudu i te paragrafe i imam sta da vidim – ostalo je neosporno zato sto je to svojevremeno izjavio Momir “najveci-lazov-svih-vremena” Nikolic! I opet bez ikakvih potkrepa – veruje se na casnu rec Momiru. I opet – on govori samo o 12. julu – tog dana jos nijedan zarobljenik nije prevezen u Bratunac.

Dakle, to je ta “neospornost”.

Sudije nisu pokazale da je “van razumne sumnje” Blagojevic bio u Bratuncu tada kada kazu da je bio. Tacka.

Velika sumnja postoji. Pa mogao je, (podjednako verovatno kako se tvrdi da je bio), i da ne bude u Bratuncu. Ogromna je sumnja. A osnovni standard kaze: in dubio pro reo, secate se? U sumnji, daje se za pravo optuzenom.

Ajmo samo, kad smo vec tu, da se pozabavimo temom “Lik i delo Momira Nikolica”. Nemamo ovde puno prostora, samo cu pomenuti da njega svi znaju u Tribunalu, kao “neosporni kralj lazova”.

Naime, on je optuzen za “Srebrenicu”, ali nikad mu se nije sudilo, jer se odmah po dolasku u Hag, nagodio sa Tuzilastvom. Tikvan je skontao da postoji proporcija – sto vise informacija das, tolko manja kazna (nagrada za saradnju). E sad, njemi se bas ne lezi u zatvoru, pa je resio da daje toliko informacija koliko je potrebno da mu se kazna smanji na nula godina zatvora. E, to je strasno mnogo informacija, koje, jadni šupak Momir nije ni posedovao. Zato je poceo da izmislja, izmislja, pa da laze, laze… A Tuzilac mu je namenio veliku rolju – “krunski svedok protiv nekadasnjeg njegovog komandanta, pukovnika Vidoja Blagojevica”. Sve je bilo spremno za “krunsko svedocenje”, a onda pre nego sto dodje do premijere, Tuzilac je, normalno, provalio da je ovaj Nikolic, zapravo “Minhauzen”. Dok je ceo tim tuzilastva poceo da pada u nesvest kao domino, vest se vec rasirila po Tribunalu i cak, usla u zapisnik. Uslo je u zapisnik i da je Momir priznao da je lagao, rekao da nece vise i “objasnio” zasto je to uradio: “Hteo sam da mi dogovor s Tuzilastvom uspe”.

Svi su se kikotali i smejuljili.

Svi – osim Sudskog veca koje je sudilo Blagojevicu (Liu i kompanija), koji su mrtvi ozbiljni slusali budalastine svedoka Momira i IGNORISALI cinjenicu da je Momir notorni lazov i ponovo ga “restaurirali” u krunskog svedoka. Sagnuli su se da skupe sitne delove Momira koji je javno prs’o u paramparcad, strpljivo ih lepili, i eto- Momir ko nov! Lep, obrijan, zdrav i prav krunski svedok! Pa, taj je bre lik u ratu svima pricao da je major, a zapravo bio kapetan (rezervni)!

 Momir Nikolic - "krunski svedok" protiv Blagojevica

Ajmo samo za casak o osnovnim stvarima:

Shvatili ste dragi citaoci, kolko je gadno usvajanje dokaza na osnovu svedoka.
Sigurno vas prolaze zmarci dok zamisljate kako onaj komsija koji vas non-stop maltretira zbog zauzetog “njegovog” parking mesta ispred zgrade, jednog dana na sudu svedoci kao krunski svedok, da ste vi, recimo, ubili i opeljesili bogatog biznismena dok je letovao u Maldiviju.

Vi se upinjete da sudu dokazete materijalnim dokazima - da NIKADA niste bili na Maldiviju. Dokazali ste da ni komsija NIKADA nije bio na Maldiviju, ali ne - svedok je svedok, komsija je komsija, i kraj price. Sta on kaze – to je zakon i dovidjenja!

Ne sekirajte se - ovo se desava samo u Haskom tribunalu!

Da se vratimo na “gadno oruzje zvano svedok”.
Znaci, kako se spasiti od svedoka koji laze? Pa covecanstvo, civilizacija, je bre, sprecila ovakve scenarije ugradivsi u temelje prava: in dubio pro reo, dokazivanje van razumne sumnje i obavezu da se svedocenje svedoka uvek potkrepi materijalnim dokazom. Dalje, zbog specificnosti dokazivanja putem svedoka, zato i postoji institut “narusavanja kredibiliteta svedoka” To je zapravo i jedino oruzje optuzenog da se odbrani – diskvalifikacija svedoka.

Ako pokazete da je svedok nekredibilan, on se automatski diskvalifikuje. Dakle, nema aj mozda nije lagao kad je rekao da nije prosao na crveno, iako je prosle godine lagao kada je prikrivao proneveru u firmi gde je radio. Nema! Kraj sa tim svedokom.
Zato i drustvo, sistem, zivot, danas funcionisu na ovoj planeti. Inace, gde bi nam bio kraj, kad bi svako mogao da svedoci i da laze do mile volje.

Momira Nikolica nije trebalo diskreditovati – on je diskreditovao samog sebe. Gospodin Smotani.

Ali opet, ako nema Momira – nema dokaza i…. izadje Blagojevic na slobodu! A to ne sme da se dogodi, makar i dzelati skinuli maske! I zato, sudije na krajnje kriminalan nacin prekrajaju pravila, propise i zakone po milioniti put.

Pogledajte ovu recenicu iz Poglavlja 7. “Vrednovanje svedocenja Momira Nikolica”, tacka 82, poslednja recenica: “Zalbeno vece smatra da nije nerazumno da Sudsko vece prihvata jedne delove svedocenja Momira Nikolica, a odbacuje druge”.
Gde su oni to procitali da moze? Po kom zakonu, udzbeniku, oni to tvrde – gde im je referenca?

Na kraju te recenice stoji “fusnota 230”. Idem na kraju stranice, citam fusnotu 230 i imam sta da vidim: “Videti predmete: “Konacna presuda u predmetu Kupresic i drugi” (H.Tribunal) i “Konacna presuda u predmetu Ntagerura i drugi” i “Konacna presuda u predmetu Kamuhanda i drugi” – obe iz Tribunala u Ruandi.”

Haski tribunal pise pravo kako mu odgovara i to potkrepljuje referencama iz sopstvenih anala! (Gde je opet izmisljao pravo po sopstvenom nahodjenju) Hasko pravosudje je zatvoreni sistem – sam za sebe, koji egzistira u paralelnoj dimenziji.

Nikakav merodavan svetski akt, nikakav dokument ili knjiga iz medjunarodnog prava, nikakva relevantna pravna institucija!

Ovo je teror!!! Ovo je pakao!!! Ovo je Mordor!!! 

Da se vratimo, ako uopste mozemo, na dokazivanje krivice Blagojevicu…Dakle, sudije su zakljucili da je Blagojevic bio u Bratuncu u datom vremenskom intervalu, zato sto je Momir Nikolic i samo on, i niko drugi od zivih bića u Bratuncu tada, reko da ga je video.

U redu – nek’ bude tako.

Zatim, sudije su prihvatili da je dokazano da je Blagojevic “mogao cuti” krike i pucnje iz skole “Vuk Karadzic” zato sto je “Bratunac mali grad” (A Blagojevic je bio tada, “negde” u Bratuncu, jelte).

I samim tim, on je “mogao znati” da se “nesto strasno desava”.

Ajde da uzmemo da je sve to tacno – i sta sad?
Sudije kazu: “Onda je “mogao znati” i da “njegovi” vojnici, tj. pripadnici vojne policije obezbedjivali skolu”.
Ja opet, kazem – u redu, neka su – kakve to veze ima s Blagojevicem?
Oni kazu: pa to su pripadnici Bratunacke brigade i Blagojevic je odgovoran za njihove postupke.

E, ovde se krije kljucna poenta cele presude.
Zbog ove namerne zablude, Blagojevic danas nije slobodan.

Pukovnik Blagojevic nema ni de jure, ni de fakto odgovornost za postupke pripadnika vojne policije Bratunacke brigade koji su obezbedjivali skolu “Vuk Karadzic” i asistirali u transportu ostalih civila na muslimansku teritoriju, po naredjenju i kontroli Momira Nikolica.
To je istina koja se moze lako dokazati kolosalnim dokazima, koji su lako dostupni.

Zalbeno vece ovoj “problematici”, (koja je zapravo jasno definisana u propisima Vojske RS, nasledjenim iz propisa bivse JNA), posvecuje celo poglavlje i to broj 8: “Blagojeviceva ovlascenja nad Momirom Nikolicem i nad vojnom policijom Bratunacke brigade”. Prenosim integralno celo poglavlje, sa sve fusnotama kojih ima ukupno 21 [231-251]:

84. Sudsko vece je zakljucilo da je Blagojevic komandovao i kontrolirao sve jedinice Bratunacke brigade, ukljucujuci Momira Nikolica i vojnu policiju (VP) brigade, i zato je podlozan krivicnoj odgovornosti zbog njihovih postupka za vreme perioda Optuznice.[231]
Blagojevic objasnjava da je Sudsko vece napravilo cinjenicku gresku kada je ovo utvrdilo. Konkretno, Blagojevic odbacuje da je imao potpunu vlast nad Momirom Nikolicem i VP Brigade.[232] Blagojevic tvrdi da je u to vreme, postojao paralelni lanac komandovanja izmedju organa za bezednost Brigade i Glavnog staba Vojske RS.[233] On ukazuje na cetiri dokumenta, koja, po njegovom misljenju, demonstriraju to: “Pravila sluzbe”; naredjenje za operaciju “Krivaja 95” (kodno ima napada na Srebrenicu prim A.B,.), generala Milenka Zivanovica od 2.jula 1995; Uputstva generala Mladica od 24.oktobra 1994; i “Plan obaveza Kontra-obavestajne sluzbe”[234] Blagojevic tvrdi da je on bio pretpostavljen Momiru Nikolicu samo u precizno definisanim oblastima, ogranicenih na 20 odsto, Nikolicevih zaduzenja vezanih za administrativne poslove, vojnu policiju, i krivicna i pravna pitanja [235] Blagojevic dalje objasnjava da je Momir Nikolic delovao iskljucivo kao direktno podredjeni organu bezbednosti Glavnog staba VRS i oblasti kontra-obavestavanja, ukljucujuci i obezbedjenje ratnih zarobljenika – sto cini 80 odsto njegovih zaduzenja.[236]

85. Razmatrajuci Blagojeviceva ovlascenja nad M.Nikolicem i VP Bratunacke brigade, Sudsko vece je culo znacajni broj dokaza i u prvostepenoj presudi se jasno poziva na tri dokumenata od cetiri na koje se Blagojevic poziva[237]. Sudsko vece je prihvatilo cinjenicu, koju i Blagojevic zagovara, da su organi bezbednosti i kontra-obevastavanja bili kontrolisan centralno od strane organa za bezbednost i kontra-obavestavanja nadredjene komande.[238]

Stavise, Sudsko vece je culo svedocenja da su: potpukovnik Popovic, pomocnik komandanta za bezbednost Drinskog korpusa, (u cijem je sastavu tada bila Bratunacka brigada, prim A.B.); pukovnik LJubisa Beara, nacelnik bezbednosti Glavnog staba VRS; i general Mladic, komandant Glavnog staba VRS; izdavali naredjenja direktno Momiru Nikolicu i pripadnicima vojne policije Bratunacke brigade [239]. Sudsko vece je, konacno, zakljucilo da je funkcionalni lanac komandovanja u odnosu na organe bezbednosti Bratunacke brigade i Glavnog staba VRS, postojao, tako sto se moze smatrati da je bio paralelan komandnom lancu Bratunacke brigade[240]

Ipak, Sudsko vece je naglasilo, da paralelni lanac komandovanja Glavnog staba nije bio iskopcan iz komandnog lanca Brigade.[241] Drugim recima, organi bezbednosti Brigade su mogli da primaju naredjenja od oba komandanta – od bezbednosnog organa iz nadredjene komande i od komandanta jedinice gde pripadaju [242] Sudsko vece je zakljucilo da je organ bezbednosti i dalje ostao obavezan da se konsultuje sa komandantom Brigada u odredjenim okolnostima i konacno, da “funkcionalni lanac komandovanja nije delovao izolovan od vojnog lanca komandovanja u jedinici” [243] Za Sudsko vece, situacija koja je bila na terenu za vreme pocinjena zlocina je zahtevala takvu konsultaciju[244] Dodatno, Sudsko vece se isto oslonilo na uputstva generala Mladica prema kojima “organi bezbednosti i obavestavanja su direktno komandovani od strane jedinice ili institucije ciji su oni deo”[245]

86. Stav Zalbenog veca je, da su Blagojevicevi argumenti zasnovani na pogresnom tumacenju nalaza Sudskog veca u odnosu na njegova ovlascenja nad M.Nikolicem i VP Bratunacke brigade. Smatrajuci da je Blagojevic i dalje komandovao i kontrolisao sve elemente Bratunacke brigade, Sudsko vece je prihvatilo da je Tuzilastvo pokazalo njegovo de jure ovlascenje nad, kako je rekao general Mladic citiran iznad, onim sto su, jasno je - formalno podredjene jedinice. Cini se da je Sudsko vece ispitalo cinjenice kakve su postojale na terenu i tom perodu izvrsenja krivicnog dela, da utvrde da li Blagojevic snosi odgovornost za postupke tih jedinica.

87. Sudsko vece je zakljucilo da Blagojevic nije imao potpunu efektivnu kontrolu nad M.Nikolicem, u svetlu postojanja drugog funkcionalnog lanca komandovanja, kao i zbog prisustva ostalih visokih oficira VRS na podrucju Srebrenice koji su izdavali naredjenja i instrukcije u tom konkretnom periodu.[246] Dalje, pravni nalazi Sudskog veca u vezi Blagojeviceve krivicne odgovornosti ne reflektuju da se on smatra odgovornim kao pretpostavljeni, zbog postupka M.Nikolica.[247]. Prema tome, Blagojevic nije uspeo da ukaze na gresku u nalazima Sudskog veca vezanu za njegova ovlascenja nad M.Nikolicem.

88. Citajuci prvostepenu presudu, otkrivamo da, iako postoje primeri/dokazi gde oficiri Glavnog staba izdaju naredjenja direktno vojnoj policiji Bratunacke brigade,[248], zapisnik isto pokazuje da je Blagojevic izdavao naredjenja clanovima VP Bratunacke brigade. Na primer, Sudsko vece je utvrdilo da je Blagojevic zamolio dva pripadnika Brigade da idu i da provere sta je sa zarobljenicima i da prenesu pripadnicima vojne policije da obezbedi pravilan tretman zarobljenika.[249] Ovoj dvojci je dozvoljen pristup od strane vojne policije Bratunacke brigade, nakon sto su objasnili obezbedjenju da im je Blagojevic reko da odu do skole.[250] Svedok tuzilastva P-210 je naveo da ga je Blagojevic uputio da obavesti VP B.brigade da obezbede da ne bude nikakvih problema.[251] Blagojevic nije ukazao na nijednu recenicu iz zapisnika sudjenja koja bi postavila pitanje njegove pravne odgovornosti u ovoj epizodi. Samim tim, prema stavu Zalbenog veca, Blagojevic nije demonstrirao da nijedan razumni presudilac ne bi izveo iste zakljucke kao i Sudsko vece u odnosu na njegovo ovlascenje nad VP B.brigade. 

Komentar:

Sto mu gromova, pa zar su ovi toliko drski i bezobrazni da misle da ovo nece niko ziv da cita??
Hiljadu mu tribunalskih odora, pa nije valjda misle da planiraju ovo nestane iz arhiva, izgori, da ga pojedu misevi ili moljci ili da jednostavno kasnije falsifikuju sta tu pise!

Gospodo sudije - cirkuzanti, jednostavno, morate nauciti azbuku - osnovne stvari:
Vojska Republike Srpske, kao sto samo ime implicira je bila vojska.
Dalje, vojska=pravila=propisi=naredjenja.

Vi mlohavi i pihtijasti kakvi ste, bi da otkrivate Ameriku i u vojnoj terminologiji koristite izraz “konsultacije” da bi ste osudili Blagojevica. Pored konsultacija, jos da stavite i caskanje, dosaptavanje i kikocenje. Konsultacije -  eeeejj! Alo bre - to je vojska koja egzistira na pravilima - jasno definisanim i nedvosmislenim.

Dok su po ostalim vojskama, u tom ratu koji vi sad rekonstruisete, generali bili konobari, legionari i ostala bagra, ovde su bili skolovani oficiri, koji su radili na osnovu tacnih propisa i pravila. A koji su, pak, bili maltene prepisani iz JNA - za ciju snagu i organizovanost verovatno niste culi/ucili na tom brifingu/peglanju kad su vas postavljali da “sudite”.

Taman da vam kazem neznalice, ali se setih da se vi samo pravite “na Tose”.
Ovaj isecak iz konacne presude, koji nosi Blagojevicu dozivotnu robiju, je sam po sebi sumanut bez fusnota.
Pa tamo moramo zabiti glavu da bi pronasli kakvo-takvo objasnjenje.
“Normalno” - ove fusnote u konacnoj presudi nas samo redirektiraju na prvostepenu presudu.
Drugim recima, “za sve ovo vidi prvostepenu presudu”, odnosno trecim recima “sve ovo je vec presudjeno pre dve godine – dzaba ti zalba”!
A sudsko vece je prvostepenu presudu iznelo – to vec znamo – na osnovu onog atavizma od sudjenja.

Zalbeno vece rutinski u svojoj presudi nas obavestava da: “utvrdeno je da je Blagojevic ovo-ono”, “poznato je”,  i slicno. Pa na kom to sudjenju, mastori? Gde to? Ali oni smirenim tonom odgovaraju: “Prvostepeni postupak je bio sasvim regularan”. Ah da, i ovo: “To sto Blagojevic na tom sudjenju nije ucestvovao – to je njegov problem”.

Ajde ipak, da popijemo 5-6 aspirina i zmirkajuci na jedno oko pogledamo sta pise u fusnotama ovog poglavlja 8:

Kad ono – šok!
Opet na casnu rec svedoka!

Prvo neko trucanje M.Nikolica koji peva ko pticica, ali kao rezervni oficir i nema neku ko zna kakvu vrednost, ali i novi “igrac” - “bezbednjak” Dragomir Keserovic.
Kako saznajemo, nareceni je 1995. godine bio potpukovnik i načelnik Vojne policije pri Odjeljenju za bezbjednost i obavještajne poslove Glavnog štaba VRS-a.
E sad, vi sigurno pretpostavljate da je on svedok Tuzilastva. Nije. Zapravo svedok onog drugog “tuzlastva” – Karnavasa.

Naime, on je doveo ovog Keserovica kao svedoka “odbrane”, da bio kao besedio o nekoj teoriji, a zapravo sa ciljem da relativizuje materijalne dokaze (ona 4 dokumenta koje se pominju gore).
Keserovic je lagao i ispostavilo se – to je dovoljno da se pobiju, ne jedan – nego 4 materijalna dokaza!
Cak, ovde imamo i jednu novinu – sudije nam stidljivo nude konacno nesto sto lici na materijalni dokaz. Ne, to nije dokument – to je jedna recenica generala Mladica potpuno istrgnuta iz konteksta. Ni znamo gde, ni kada, ni zasto! Infantilno do besvesti! To ti je isto kao kad citiras recenicu: “Keserovic je svedocio istinito”, a ispustis ostatak recenice: “…kao sto je istinito svedocio i Momir Nikolic”.

Sta covek da radi, kako da se bori protiv ovakvih azdaja? Pa, dao vam je Blagojevic nesto sto tuzilac nikada nije imao da argumentuje svoje navode – materijalni dokaz. I sta vi suprotstavljate? Svedoka i jednu recenicu?!
I jos, slag na torti sudije sladostrasno dodaju na kraju poglavlja, u tacki 88, gde su zacementirali Blagojevica sa “dokazima”, pogadjate – izvedenih od dva svedoka – nekadasnjih pripadnika Bratunacke brigade.
Prvi je vec legendarni P-210, koji je ispricao fantasticnu pricu koja se nikada nije desila – navodno Blagojevic ga poslao da vidi sta je sa zarobljenicima u skoli. Posto jadnik da je znao da uci pesmice napamet, mozda bi zavrsio skolu i ovu pesmicu nije naucio kako treba – kaze da je posle toga otisao kuci.

Pa, sto te je slao da proveris onda?
Ah da - i to niko drugi zivi nije video da potvrdi/opovrgne.

Vrlo verovatno zato se se nista od ove price nije ni desilo. A ko moze da zabrani P-210 da prica sta hoce? Kad Blagojevic ne sme da pisne u sudnici! Telohranitelja P-210 niti je iko poslao, niti je tada uopste usao u skolu - to je istina.
Ovo je eklatantan primer svedocenja “za publiku”. Laik koji ovo gleda bi rekao:”Ovo je pozitivno za Blagojevica, koji se brine o ljudskim pravima!” Ali, ovi perfidno dokazuju da je Blagojevic ZNAO sta se desava u skoli - sto nije istina.

I drugi svedok je deo svedocenja “za publiku”: Ljubomir Beatovic, koji je u julu 1995. služio kao bolničar u Bratunačkoj brigadi, tvrdi ga je Blagojevic poslao ka istoj lokaciji kao i P-210, dakle u skoli, citiram: “…da ih obiđem, da ponesem lijekova i da vidim kakvo je njihovo zdravstveno stanje, da li ima među njima ranjenih, bolesnih, i tako.”

Opet niko drugi zivi nije video da potvrdi/opovrgne. Beatovica niti je iko poslao, niti je tada uopste usao u skolu-to je istina.
Ali nema veze, zato sto je publika vec pala u transu – Kakav je ovaj Blagojevic dobricina! Dusa od coveka!
Ah da, i ovo je svedok “odbrane”, odnosno Karnavasa. Svaki laik tu nista ne bi video sporno – Karnavas nam saopstava koliko je njegov klijent zapravo saosecajan – ali eto mi vidimo – da je Karnavas upravo laznim svedocenjem uveo dokaz protiv sopstvenog klijenta – da je ZNAO sta se desava u skoli!

Dakle tako, a? Svedocima po Blagojevicu!

Znaci, opet dva oruzja sudija, protiv kojih ni Bog nista ne moze: prioritetizacija i ignorisanje.
Najvazniji je dokaz koji daje svedok - na Tribunalskoj pravednoj vagi to uvek prevagne. A svedoci i tuzilastva i “odbrane” si bili isti – njihovi. Nije bilo Blagojevicevih svedoka, odnosno svedoka po njegovim izborom. Otuda je jasna lascivna i opsesivna ljubav sudije Liu i njegovih, prema svedocima na svom procesu – to su njihova “čeda”.

I, da: sve vreme nikako da se otrgnem utisku da su oni, svedoci, pricali o necemu sto se desava u Zoni Sumraka. Jer, kako je moguce da sve ove svedoke, niko drugi nije video, nemamo drugog zivog bića u kadru tih epizoda koji oni slikaju – a ovamo se tvrdi da je Bratunac, tih dana bio k’o košnica.

Ah da - samo jedan svedok nije bio njihov: Vidoje Blagojevic - optuzeni u predmetu. Lepo je mogao da im objasni – gde je bio, kad je bio, i plus da se pozove na desetinjak svedoka koji ce to potvrditi. Ali sudije to nisu hteli ni za zivu glavu! Ni u prvostepenom, ni u drugostepenom vecu. Haski tribunal ne zeli da cuje istinu! 

Krivicno delo

I eto – videli smo kako su sudije kreirale nit kojom povezuju postupke nekoliko mladica –vojnih policajaca koje je Momir Nikolic poveo sa sobom, po naredjenju koje je dobio od njegove “vertikale” tj. lanca komandovanja organa bezbednosti.

Sudije kazu da Blagojevic nije kriv po komandnoj odgovornosti zbog postupaka Momira Nikolica, za koga je utvrdjeno da je pocinio niz krivicnih dela! (tacka 87 Konacne presude)

Vec, kako vidimo u poslednjoj recenici tacke 92 iste te presude, zbog: "Individualnog, licnog akta – zato sto je dozvolio koriscenje specificnih resursa Bratunacke brigade, koji su zatim korisceni u odredjenim zlocinima”.
Ti “odredjeni zlocini” su zapravo obezbedjivanje skole “Vuk Karadzic” u Bratuncu i asistiranje prilikom evakuacije zena, dece, staraca, ka Kladnju (muslimanska teritorija).

Kad covek cita ovo, pomislio bi, logicno, da oni to dokazuju, materijalnim dokazom, tj. dokumentom – naredjenjem gde Blagojevic dozvoljava koriscenje resursa.
Ne - toga nema, naprotiv - videli smo kako su sudije izvukle ovakav zakljucak.
Dakle glagol u pitanju je “dozvoliti”, a "sta" – resurse.

E, sad, ovaj akt je dovoljan za delo “pomaganje i podrzavanje”. Kako mozemo procitati u tacki 127 Konacne presude: “ukoliko komandant dozvoli koriscenje resursa pod njegovom kontrolom, ukljucujuci i ljudstvo kako bi omogucio izvrsenje zlocina”.
Znaci, prema formulaciji, pukovnik Blagojevic nije pocinio zlocin, vec je “pomagao i podrzavao” zlocin.

Oni su zatim, ovu formulaciju presvukli preko pojedinih tacaka optuznice i presudili:
Zbog “oportunistickih ubistava” u i oko skole “Vuk Karadzic”, (koje niko ziv ne moze da dokaze), kazu: “Kriv je za pomaganje i podrzavanje ubistva”. Tačka 3: Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti;
Zatim, opet kazu da je “Kriv je za pomaganje i podrzavanje ubistva”. Ali ovaj put preko - Tačka 4: Ubistvo, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja. (Zbog toga sto su ubijeni bili ratni zarobljenici, prim A.B.)

I drugi razlog je: obezbedjivanje evakuacije zena, dece i staraca, od strane pripadnika vojne policije Brigade. Tu evakuaciju civila ka njihovoj teritoriji, Tribunal je u sudjenjima sa slucaj “Srebrenica” definisao kao deportaciju,(!?) odnosno prisilno premestanje. Shodno tome, kazu da je “Blagojevic kriv za pomaganje i podrzavanje prisilnog premestanja”. Tačka 6: Nehumana djela (prisilno premještanje); A zatim, odvojeno, po drugoj tacki, kazu “Blagojevic je kriv za progon”. Tačka 5: Progon, kao zločin protiv čovječnosti; Ja ne znam kako mozes da “fasujes” prisilno premestanje, a da ne “fasujes” i progon, al’ ajde.
I sve to skupa vredi, kazu sudije – 15 godina zatvora. 

Ali da stanemo samo za casak. Nesto u celoj ovoj slici stvarno nije u redu! Ovde nesto opasno smrdi!!!
Pa zar Blagojevic nije doveden u Hag kao “krvnik koji je kriv za streljanje hiljade Srebrenicana”?

Pa dajte nazad bre da vidimo tu (svojevremeno zapecacenu) optuznicu od 27. oktobra 1999, na osnovu koje je dat nalog za hapsenje Blagojevica! Hapsenje koje je Blagojevic jedva preziveo zbog zivotinjske brutalnosti. (Hteli su tada da ustede ono sto stalno ponavljaju da im je prioritet – vreme i novac, i da ga likvidiraju odmah).
Mozete i sami videti sta sve pise u optuznici OVDE.
Ja cu ovde, zbog ustede prostora, samo taksativno da navedem:

Tacka 24. Masovno i organizovano ubijanje muškaraca, bosanskih Muslimana, do kojeg je došlo na nekoliko različitih mjesta unutar srebreničke enklave i oko nje od 11. jula 1995. do 18. jula 1995. godine uključuje i sljedeće lokacije: Potočari, Kravica, Bratunac, Tišća, Orahovac (kod Lažeta), "Brana" kod Petkovaca, Cerska dolina, Škola u Pilici, Vojna ekonomija Branjevo, Dom kulture u Pilici i Kozluk.
Tacka 26. Kad je postalo jasno da je međunarodna zajednica saznala za ubijanja i pogubljenja proizašla iz napada na "zaštićenu zonu" Srebrenice, VIDOJE BLAGOJEVIĆ i jedinice pod njegovom komandom, učestvovali su u još jednom pokušaju prikrivanja ubijanja i pogubljenja tako što su iskopali tijela iz prvobitnih masovnih grobnica i prebacili ih u druge grobnice. Vojna lica, pripadnici VRS-a ili njihovi predstavnici, pod komandom i VIDOJA BLAGOJEVIĆA, raskopali su grobnice navedene od broja 26.1 do broja 26.5 i tijela prebacili na druga mjesta:
    26.1 Brana kod Petkovaca
    26.2 Orahovac
    26.3 Vojna ekonomija Branjevo
    26.4 Kozluk
    26.5 Glogova.

I evo danas znamo da je sve to bila magla, dimna zavesa…
Dakle, naslikana je bila slika o masakru, divljanju, izivljavanju, sistematskom streljanju, potoci krvi… a ispade da Blagojevic nema veze s tim!
Pa ajde samo stavite jedno pored drugog: za sta je optuzen i za sta je osudjen Blagojevic – nebo i zemlja. Odnosno, vidite sta sve Tuzilastvo NIJE uspelo da dokaze, njihovim, pristrasnim sudijama. I to bez ucesca Blagojevica!
Pa logicno se postavlja pitanje: Sta bi se, bre, desilo da je Blagojevic imao fer sudjenje, da je mogao da se brani, da ponudi svoje kontra-argumente?
Ma jasno je to – trijumf Blagojevica i potop Tribunala.
Postavlja se i pitanje: ako je za ovo za sta je osudjen Blagojevic kaznjen sa 15 godina, koliko bi dobio da su mu dokazali sve optuzbe u optuznici?
Pa kakvo je ovo Tuzilastvo koje nabaca milion stvari bez dokaza, i ceka da sudsko vece “zagrize” na jednu, ili da usput nadje dokaz (citaj: svedok saradnik s kojim ce se nagoditi da laze za njih)?
Pa naravno – Tribunalsko tuzilastvo. Moze im se.

Ispade da Blagojevic nema veze sa Srebrenicom, sa Potocarima, sa Kravicom, sa Zvornikom, sa prekopavanjem…
Ispade da Blagojevic nema veze sa “Srebrenicom”.

Pa da zamislimo hipoteticki da se posle Bratunca nista nije desilo. Da se nije desila “Srebrenica”. Dakle, jedna uspesna vojna akcija osvajanja gradica u kome se nalazila cela divizija Oriceve vojske, momentalna evakuacija zena, dece i staraca na njihovu, tj. muslimansku teritoriju i pritvaranje vojnosposobnih muskaraca da se utvrdi ko je zaista civil, a ko je presvukao uniformu i obukao civilnu odecu.
Sta je u ovoj situaciji ratni zlocin ili krsenje konvencija ratovanja?
Pa ovakve situacije su se desile milion puta tokom rata u Bosni!
Pa ako zbog ovakve situacije podizemo optuznice, onda ajde da optuzimo sve aktere rata u Bosni, svih vojski, i ne samo njih - nego i sve koji su disali tada na toj teritoriji – zato sto su recimo bili po strani i gledali, a time koristeci Tribunalske fraze “pomagali i podrzavali”. Ako ne pomagali, onda sigurno podrzavali.
To se, ma koliko apsurdno izgledalo, ipak desava danas.
Cudite se kako sada hapse Srbe ko miseve po svetu zbog “Srebrenice” na osnovu spiska koji je sacinio Jovan Spaic, direktor Banjaluckog Sekretarijata za odnose sa Tribunalom, koji sadrzi 28.000 imena! Pa su nedavno u Americi uhapsili i deportovali kuvaricu! Ma sve je to – “pomagalo i podrzavalo”. 

Da pokusamo da rezimiramo celu ovu farsu oko “sudjenja Blagojevicu” u jedan pasus:
Da rascistimo maglu, granje i ostalo, da izbacimo sve iz natrpane slike - sve ove silne pojmove, termine, verbalne akrobacije, fraze...
Da uzmemo jednostavan zlocin – ubistvo.
Onaj koji je kriv treba biti kaznjen i poslat u zatvor.

Optuzuju i osudjuju Vidoja Blagojevica i zatim sledi dijalog:

-          Da li sam ja ubica?

-          Nisi.

-          Da li sam saucesnik?

-          Nisi.

-          Da li sam naredio nekome da pocini to ubistvo (komandna odgovornost)?

-          Nisi.

-          Da li sam bio deo udruzenog zlocinackog poduhvata?

-          Nisi.

-          Pa za sta sam onda kriv?

-          Zato sto si pomagao i podzavao ubistvo.

-          Kako?

-          Tako sto si dao resurse.

-          Imate li dokument ili drugi materijalni dokaz gde dajem resurse?

-          Nemamo. Ali smo zakljucili da si MOGAO dati.

-          A da li ste to zakljucili na osnovu materijalnog dokaza?

-          Ne, vec na osnovu jednog svedoka Keserovica i jedne Mladiceve recenice bez konteksta.

-          Mogu li ista da kazem u svoju odbranu?

-          Ne mozes!

Eto – videli smo kako je i za sta je Blagojevic osudjen na dugogodisnju robiju.

Bukvalno, ceo predmet se sveo na jednu rec – propis.
Nesto sto se moze vrlo lako dokazati – ako se procita propis.
Taj propis oslobadja Blagojevica.
Da zamislimo kako bi izgledalo sudjenje Blagojevicu kada bi on mogao da se brani, odnosno koliko dugo bi trajalo? Jedan dan.
Blagojevic bi izneo, ne jedan, ne dva, nego cetiri dokumenata, koji govore o tome kakav je bio propis.
I bio bi ubrzo na slobodi: da zivi, da radi i da bude sa svojom porodicom – kao sto zivi svako ko je nevin.

Sta mogu, posle svega sto ste procitali, da kazem?
Da vrisnem do neba – zbog nepravde, zbog terora i nasilja?

Ispisacu ovo sto pisem, ono sto moj otac nije mogao da kaze tamo gde su mu sudili, i ostaviti da priroda ucini svoje – jer priroda i ova planeta ne bi postojali da nije prirodnog zakona – zakon koji ni gangsterski Tribunal ne moze da krsi i gazi – sve mora doci na svoje, prirodno mesto: Nevini na slobodi – ološ iza rešetaka.

 - KRAJ REKONSTRUKCIJE -

---------------------------------------------------------------------

NOVOSTI

9. maj 2007 | Konacna presuda pukovniku Blagojevicu. Nasilje je dostiglo vrhunac - pravda je zgazena i unistena. Blagojevicu nije omoguceno da ima fer sudjenje, osudjen je i poslat na robiju od 15 godina na pravdi Boga. http://www.un.org/icty/indictment/english/blajok-jud070509.pdf

5. decembar 2006 | Odrzana dvodnevna Rasprava po zalbi (Appeals Hearing). Posle ovog dogadjaja vise nista i nikada nece biti isto u "Slucaju Blagojevic". . .

20. oktobar 2005 | Blagojevic podnosi zalbeni podnesak. U zalbi se zahteva da se ponovi prvostepeni postupak. Trazi se legitimno sudjenje, trazi se fer sudjenje.

17. januar2005   | Vidoje Blagojevic je osudjen na 18 godina zatvora. Kako je i na osnovu cega je osudjen mozete videti ako procitate presudu OVDE: 
Ako ste primetili da je presuda konfuzna, niste jedini. Pisana je upravo da bi bila konfuzna. U presudi pise da je Blagojevic nevin po komandnoj odgovornosti, da je nevin za ucesce u udruzenom zlocinackom poduhvatu... Kako je onda osudjen na 18 godina - prakticno na dozivotni zatvor?

---------------------------------------------------------------------

9. MAJ 2007      

Vrhunac nasilja

STRELJANJE PUKOVNIKA BLAGOJEVICA

Danas je grupa gradjana okupljena u zalbeno vece Tribunala presudila pukovniku Vidoju Blagojevicu.

Presudili su mu, a da mu nisu sudili.
Grupa gradjana je sacinila jedan dokument.
Zove se “Konacna presuda Vidoju Blagojevicu”.
Pozivam vas da ga procitate. (spska skracena verzija)
Vrticete glavom i pitacete se da li su to pisali odrasli ljudi?
Sta je medjunarodno pravo? Sta je pravo?
Brutalna demonstracija sile, teror, nasilje…
Bahato, samoživo, potcenjivacki, oholo…
Vrhunac bescasca.

Kako osuditi nevinog coveka?
Bez dokaza, bez argumenata, bez postupka?
Cinicno i hohstaplerski, grupa gradjana je iskucala sastav, potpisala se i rekla: “Evo, ovako! Moze nam se!”
Verovatno je nekome od njih, onako u malom mozgu sevnulo: “Osudili smo nevinog coveka”. Ali, istovremeno, tracak se gasi “suvislim argumentom” – “Jebiga”.
Kada je svojevremeno Blagojevic zatrazio novo i fer sudjenje, grupa gradjana, nije tu zalbu uopste razmatrala.
Trebalo je, u stvari, resiti ko ce biti zrtvovan.
Da li Blagojevic ili njihovi: kriminalci iz Tribunalovog Registrara, Tuzilastvo, Sudsko vece, onaj majmun Karnavas i ono biće Suzana Tomanovic koji su na silu branili Blagojevica…

Zapravo, dilema nije ni postojala.

Zrtvovanje Blagojevica se podrzumeva, samo je pitanje bilo kako to sklepati u presudu, to okaciti na sajt Tribunala i verovatno deponovati u anale UN-a i obelodaniti svetu.
Posto ni izmisljanjem nisu mogli naci argument, koji se ne kosi sa elementarnom logikom, oni su jednostavno presekli, rekli sve bez uvijanja i postali legendarni – “Ne moze nam niko nista – jaci smo od sudbine!” 

Zalbeno vece progasava fajront

Osmo svetsko cudo 

Nedavno je svetska javnost saznala da imamo sedam svetskih cuda na planeti.
Na listi se, neobicno, nije nasao Haski tribunal, koji je klasican primer svetskog cuda.
Ovo osmo svetsko cudo je jedinstveni primer institucije koja ne odgovara nikome za svoje postupke, tj.nema odgovornost.
Grupa gradjana koja presudjuje, moze da presudi kad hoce, kome hoce, kako hoce i niko ih nece priupitati, a kamoli pozvati na odgovornost.

Pa, nije ni cudo, ako je Tribunal cudo, sto su oni streljali Blagojevica, tako opusteno i poslovicno.

Streljacki vod je izvrsio pogubljenje, poredjao se k'o karavan i ošo na pauzu.
A dok karavan prolazi… znate vec ono - psi laju…
Nazalost, nisu psi nego je pas, zapravo jedno pasce – znate vec - onaj Blagojevicev sin koji nesto piskara po onom sajtu. 

Cinjenica 1. Blagojevic nije mogao da se brani na sopstvenom sudjenju
Cinjenica 2. Nisu mu dali da svedoci na sopstvenom sudjenju. Sada znamo i da nikada nece svedociti.

Ovo nije bilo dovoljno da se ponisti prvostepena presuda i da se sudjenje ponovi! Grupa gradjana nam u konacnoj presudi nije rekla sta jos treba da se desi, koji je uslov ili uslovi da se jedno sudjenje proglasi nelegitimnim.

Kakav je ovaj svet kada se ovakve stvari desavaju?
Ocigledno da ova planeta majmuna, ljudi i ostalih jos ceka na osnovne institucije, elementarnu pismenost i civilizovano drustvo.
Danas ostaje porazna cinjenica da se svih ovih godina niko nije oglasio – niko nije stao u odbranu mog oca. Nijedna rec, nijedan gest podrske.
Zaista fascinatno! Sve one strane i domace organizacije koje se bave ljudskim pravima…

U zemlji pigmeja

Ovde u Srpskoj, a o Srbiji da ne pricam, egzekucija Blagojevica je prosla kao vest o vremenskoj prognozi.
Inace rec drzava koristim da kolokvijalno obuhvatim ove dve geografske zone.
Mizerija od drzave, mizerija od drzavnika…

Nikoga ne zanima sudbina pukovnika Blagojevica.

Unapred su ga se odrekli.
Klasican akt veleizdaje.
Ali, o veleizdaji cemo u neko drugo vreme, posto je danas moderno i politicki korektno biti izdajnik, dupeuvlakac, podrepna gamad, placipicka, čaus, vazal, hohstapler - sa gacama do kolena, kolena na pod, tokom odnosa sa gospodarom.
Svaki primerak ove jadne bulumente, individualno i povremeno, dok se nalazi u stanju blazenog sna, sanja da se od crva pretvorio u coveka.
I da ima promil integriteta, snage, hrabrosti, prkosa, kao sto ima casni srpski oficir - pukovnik Vidoje Blagojevic.

Jedan je Blagojevic!

Babe jedne!

---------------------------------------------------------------------

---------------------------------------------------------------------
8. MAJ 2007.

Procitajte saopstenje za javnost, izdato dan pre donosenja konacne presude:

Pravedan ishod ili kulminacija nasilja

U sredu, 9. maja ove godine, u Haskom tribunalu, bice donesena konacna presuda u jednom od najkontraverznijih predmeta u Tribunalovoj praksi – “Tuzilac protiv Blagojevica” (“drugo srebrenicko sudjenje”).

Prvostepeni postupak, koji je prosao bez ikakvog ucesca optuzenog Blagojevica, zavrsen je pre vise od dve godine, presudom od 18 godina zatvora. Za nekoliko dana cemo saznati ishod zalbe Vidoja Blagojevica koju je on sveo na jednu recenicu: “Trazim fer sudjenje!”. Jos jedan presedan u Haskom tribunalu – pukovnik Blagojevic ne trazi milostinju – da mu smanje kaznu, ne trazi cak ni da ga oslobode. Trazi sudjenje u kome ce moci da se brani i da svedoci – fer sudjenje – nista vise i nista manje.

Upravo kvalifikacija prvostepenog postupka, odnosno sudjenja, ce odrediti ishod “slucaja Blagojevic” – da li je sudjenje bilo legitimno ili ne.

Sudije Zalbenog veca koji ce resavati sudbinu pukovnika Blagojevica imaju dve opcije:

-          ili ce potvrditi da je sudjenje bilo nelegitimno, ponistiti prvostepenu presudu i omoguciti Blagojevicu elementarno pravo na pravedni sudski postupak, pravo na odbranu i svedocenje,

-          ili ce zrtvovati pravdu i lisiti ga zauvek prava na fer sudjenje. Ukoliko to bude slucaj - nasilje i tiranija kojoj je Blagojevic svo vreme izlozen ce kulminirati, po principu “Sila Boga ne moli”.  Ako donesu presudu i zakljuce sudjenje bez da daju mogucnost Blagojevicu da svedoci, to ce biti kraj iluzija da je u Hagu uopste moguce razgovarati o pravdi i nadati se pravdi. 

Dilema je jednostavna: videcemo da li ce Zalbeno vece postovati elementarne pravne norme ili ce baciti i zgaziti pravo i pravdu pred ocima svetske javnosti. 

Da potsetimo - Vidoje Blagojevic nije imao fer sudjenje zato sto:    

-          nije imao komunikaciju sa advokatom koji ga je nasilno           zastupao -  bio je nem posmatrac sopstvenog sudjenja

-          nije mu omoguceno da svedoci na sopstvenom sudjenju

Sta jos treba da se desi, da bi se jedno sudjenje proglasilo nelegitimnim? Koji su uslovi potrebni? 

Blagojevic je tokom celog sudjenja ponavljao za zapisnik da nema odbranu, da ga takozvani advokat na silu zastupa. Tokom cele te golgote bio je bez kapi pravne pomoci, sam – ostavljen na milost i nemilost, da se snalazi u tom paklu.

Blagojevicu nisu dali da promeni advokata, a brojni su primeri gde je ostalim optuzenicima dozvoljeno da promene svog advokata – u jednom slucaju, jedan optuzenik je cak pet puta promenio svoj tim odbrane u toku prvostepenog postupka!

Daleko pre pocetka sudjenja, Blagojevic je podneo zahtev da mu se promeni tim odbrane – pismeno se obratio svim instancama Tribunala: Sekretarijat, Sudsko vece, Zalbeno vece. Svi su ga odbili.

Tada je Karnavas i formalno-pravno dobio licencu za ubijanje - mogao je da radi Blagojevicu sta god hoce. I radio je sta hoce. Izmedju ostalog:

            -  nije dostavio kljucne oslobadjajuce dokaze

            -  upravo je on isfabrikovao nekakve posredne dokaze na osnovu kojih je Blagojevic osudjen na 18 godina - doveo je lazne svedoke koje su oficijalno bili svedoci odbrane, a u sustini sasvim suprotno.

Pukovnik Blagojevic je vrhunski oficir, dokazani patriota, i istovremeno jedan obican covek. Covek koga vidjate svakodnevno na ulici, u komsiluku, na poslu…
Blagojevic je olicenje svega onoga sto svi mi zelimo da budemo: posten, castan, hrabar, istrajan i odan. Sistem vrednosti i karakterne osobine kojim tezimo, ciljevi koji imamo kada vaspitujemo nasu decu.

Na dan presude, 9. maja stanite ponosno i prkosno uz pukovnika Vidoja Blagojevica. Budite uz njega u ovom velikom iskusenju. 

TRI PORUKE ALEKSANDRA BLAGOJEVICA:

Prvo: Karnavas nije advokat - on je obicni beskrupulozni ubica. Svi advokati na ovoj planeti treba da ga izopste, ako im je uopste stalo do njihove profesije.

Drugo: Kad smo vec kod prava i pravnika postavljam pitanje pravnim strucnjacima: Sta jos treba da se desi da neko sudjenje bude proglaseno neligitimnim, da se ponisti presuda? Ako ovo nije dovoljno, recite sta je – prosvetlite covecanstvo

Trece: Gde su organi drzave da zastite svog drzavljanina? Sta jos treba da se desi pukovniku Blagojevicu pa da se oni sete da reaguju?

Mog oca vec sest godina ubijaju u Hagu na najkrvolocniji nacin - to odavno vise ne predstavlja krsenje ljudskih prava, neligitmno sudjenje, krsenje ne samo medjunarodnog prava vec i osnovnih postulata prava. Ne - to je jedno hladnokrvno i monstruozno izivljavanje nad jednim ljudskim bicem.

Apelujem na vlast da konacno stane u odbranu elementarnih prava Vidoja Blagojevica.  Apelujem na Ljajica, predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim Tribunalom, kao i na najvise instance ove drzave premijera Kostunicu i predsednika Tadica, da se konacno proiznesu, da se izjasne da li se slazu da Hag tako postupa sa Blagojevicem ili ne?

Imamo legitimno pravo da trazimo fer postupak za nase drzavljane u Hagu. E, to je dvosmerna saradnja – tako se stiti vitalni drzavni i nacionalni interes!

---------------------------------------------------------------------8. MAJ 2007.


Uoci konacne presude, Aleksandar Blagojevic - sin pukovnika Blagojevica, odrzao je konferencije za medije, u Tanjugovom pres-centru u Banjaluci i Beogradu, 6. i 7.maja, respektivno. Procitajte o cemu je bilo rec:

Pukovnik Blagojevic je necista savest Haskog tribunala 

Daleko od ociju javnosti, iza zidina Sheveningena odvija se srednjovekovna tortura, izivljavanje i divljacko krsenje i gazenje ljudskih prava jednog potpuno nevinog coveka. Radi se o mom ocu, srpskom oficiru, pukovniku Vidoju Blagojevicu optuzenom i nepravosnazno osudjenom u slucaju “Srebrenica”. 

Zlocin se odvija vec sest godina u Haskom tribunalu:
- Nije mu dozvoljeno da ucestvuje u sopstvenoj odbrani, nije mu omoguceno da svedoci u sopstvenom procesu.
- Sve vreme, kako se nalazi u zatocenistvu, konstantno je izlozen strasnim pritiscima. Blagojevic je zrtva intriga, spletki, zestokih pritisaka, ucena i zastrasivanja.
- Za dlaku je izbegao pokusaj ubistva, likvidacije od strane serijskog ubice, pseudo advokata, Amerikanca Majkla Karnavasa, koji ga je na silu zastupao na sudjenju, koji je gospodario njegovim zivotom i sudbinom, koji mu je radio o glavi. 

Sve ovo se ne desava u tamnom veku, vec danas – u novom milenijumu, u eri moderne civilizacije, modernog drustva, ljudskih prava i demokratije.
Sve ovo se ne desava u nekoj zemlji treceg sveta, vec u srcu Evrope, u kolevci medjunarodnog prava. 

Da li je svako sudjenje, a priori fer sudjenje?
Da li su svi zaposleni u Tuzilastvu i administraciji Tribunala moralno neprikosnoveni?
Da li su Tuzioci nepogresivi ili stoji ono da je ljudski gresiti ili konkretno – da li je verovatno da na 100 optuznica, jedna moze biti totalno promasena?

“Slucaj Blagojevic” je pokazao da je Tuzilac napravio kardinalnu gresku optuzivsi pogresnog, nevinog coveka; da u administraciji Tribunala ne rade sve sami sveci – naprotiv i da sudjenje moze da prodje bez ikakvog ucesca optuzenog.

Danas, Blagojevic ceka konacnu presudu, odnosno ishod njegove zalbe koja se svodi na jednu recenicu: “Trazim novo, fer sudjenje!” 

Kako je sve pocelo? 

Nakon sto je 10. avgusta 2001 god. brutalno i krvnicki uhapsen u Banjaluci, obrevsi se u sheveningenskom zatvoru, Blagojevic je saznao da je optuzen najtezim optuzbama medjunarodnog prava ukljucujuci i optuzbu za genocid.
Zamislite da vas sutra, dok bezbrizno idete na posao - prebiju i strpaju u zatvor.
Imate cistu savest, ne krijete se, zivite posteno i ne ocekujete da cete se ikada naci u zatocenistvu – isto kao i Blagojevic tada kada je uhapsen.
U redu, nije kraj sveta, znate da ste nevini i branicete se pred sudom i dokazati nevinost.
Ali sta ako vam ne daju da se branite? I to kada vam preti drakonska kazna? Onda je to gore od pakla, a daleko gore od smrti, jel’ tako?

Sam Blagojevic, koji nikada, ni u najgorem kosmaru nije sanjao da ce se naci na optuzenickoj klupi, zadnjeg dana tog avgusta potpisuje punomocje americkom advokatu grckog porekla - Majklu Karnavasu. U paketu s njim, dolazi i njegov prevodioc, Srpkinja iz Brckog, Suzana Tomanovic. 

E sad, tu dolazi kljucno pitanje: Advokat bi trebao da zastupa interese svog KLIJENTA, da ga brani da bi ga oslobodio i td…, ali sta ako se odmetne, pocne da radi na svoju ruku i povrh svega svome klijentu radi o glavi?

Rekli biste to je strasno, ali sta ako?

Ili da napravimo paralelu sa profesijom slicnoj advokaturi – lekar. Kada odete lekaru, vi se automatski njemu podredjujete jer ne poznajete medicinu. U toj situaciji on je superioran, vi ste inferiorni, ranljivi. Sta ako taj lekar pocne da vas truje?

Recicite to je necuveno, monstruozno, uzasno, bolesno.

Da, ali sta ako?

Kakav bi to monstrum trebao biti, da bi zlopupotrebio takvu osetljivu profesiju kao sto je lekar odnosno advokat. Kako on izgleda, kako se zove, da li postoji?

Sada znate njegovo ime – zove se Majkl Karnavas.

Brzo je Blagojevic posumnjao da je u velikoj opasnosti, ali sve postalo jasno, maske su pale kada je Karnavas, 8 meseci pre pocetka sudjenja, postavio svog prevodioca, Suzanu Tomanovic za ko-advokata (drugi u timu odbrane). Kao Kaligula koji je svog konja proglasio za senatora.

Tada pocinje nevidjeni pakao za Blagojevica, koji ce trajati vise od dve godine (ukljucujuci i ceo prvostepeni postupak). On hoce da smeni odbranu – Tribunal mu ne dozvoljava.

Obratio se Sekretarijatu suda, zatim pretresnom vecu, zatim zalbenom vecu – svi su ga odbili.

Sigurno ce vas zanimati argumenti kojima je Blagojevic odbijen - sve sami biseri:

Prvo da trazi promenu tima usred sudjenja sto nije tacno, Blagojevic je otkazao punomocje njegovoj odbrani mesecima pre pocetka sudjenja.

"Ne sme narusiti pravo optuzenog na ekspeditivno sudjenje time sto ce se sudjenje odloziti, sto ce se desiti ukoliko dodje do smene advokata", "da optuzeni nema pravo da otpusti advokata jednostrano (!?, a kako inace, prim.aut.) kad mu se prohte,  narocito kad je proces odbrane vec u odmakloj fazi", pa do direktnog suocavanja sa morbidnom logikom, (parafrazirano) da buduci da advokat optuzenom placa Tribunal, Blagojevic ne sme da se tako bahato ponasa. “Tek kad bi Blagojevic mogao da plati licno za svoju odbranu onda ne bi bilo problema da zameni svog advokata.”

Da se vratimo na analogiju sa lekarom: vi trazite da promenite lekara kad ste dobili prve simptome da vas truje, da izbegnete sigurno smrt, a uprava bolnice vam ne daje, porucuje vam da morate da se pomirite sa sudbinom i zamera vam sto niste ranije shvatili da vas truje.

Postoji jos jedan argument, koji je Karnavas tajno prosledio sudijama, gde objasnjava zasto Blagojevic zeli njegovu smenu: “Blagojevic mi je trazio pare, ja sam ga odbio i sad se on ljuti”.

Karnavas nije stao tu, nego je poveo i medijsku kampanju da Gebelsovski pretvori tu laz u istinu. (Da, dobro ste culi – advokat poveo medijsku kampanju protiv sopstvenog klijenta)

Na stranu to sto je takva izmisljotina infantilna do besvesti – nevin optuzenik kome preti dozivotna robija razmislja o parama; Na stranu sto su to sudije prihvatili na casnu rec bez istrage; Kako god, godinu dana posle toga, Karnavas je u sudnici priznao da je lagao.

Time je krug zatvoren, slucaj je zatvoren.

Imamo dva skandala, dva presedana.

Karnavas je sebi obezbedio mesto u Riplijevoj rubrici “Verovali ili ne”, postigao je i rekord za Ginisa kao najbeskupulozniji advokatski jeretik:

1. Branio je klijenta koji ga ne zeli na silu, bez ikakve komunikacije s njim.

2. Pokrenuo medijsku kampanju protiv sopstvenog klijenta, da bi sirio laznu optuzbu za korupciju

I povrh svega, pokusao je na zversko ubistvo, pokusao je da Blagojevica zivog zakopa.

Naime, kada Blagojevic nije ispeo u okviru svih instanci te institucije da dobije novu odbranu – dosli smo do paradoksalne situacije: Blagojevic sedi u sudnici i nemocno gleda kako mu Karnavas kopa raku, kako mu pakuje decenijsku kaznu.

Jer i pored takvog nakaradnog sudjenja, nije se pojavio nijedan audio, video, pisani dokaz ili svedok koji tereti Blagojevica. Kad je covek nevin i pogresno optuzen i dokaza nema.

Ali, ipak on je pocetkom pretprosle godine osudjen na 18 godina zatvora. Kako?

Kada su sudije formalno-pravno zatvorili vrata Blagojevicu da promeni odbranu, oni su prakticno dali Karnavasu u ruke dozvolu za ubijanje, licencu za najgori zlocin koji moze da se zamisli.

Jer i pre, a posebno nakon tog trenutka Karnavas je mogao raditi Blagojevicu sta hoce. I radio je sta hoce.

Nije dostavio kljucne oslobadjajuce dokaze, fabrikovao je neke posredne dokaze, imali smo svedoke odbrane koji su lagali na stetu optuzenog i omca za Blagojevica je bila spremna.

Nema monstruoznijeg ubistva kad ti neko ubije slobodu, kada ti ubije buducnost.

Karnavas nije samo ubica, on je serijski ubica.

Dr. Jozef Mengele, ili “Andjeo smrti” kako su ga zvali u Ausvicu je amater u odnosu na Karnavasa.

Iznecu vam samo jedan momenat iz njegove bogate kriminalne biografije.

Krajem daleke 1996. u onom drugom tribunalu, u Ruandi, izvesni Jean-Paul Akayesu, otkazao je punomocje jednom advokatu, za koga je tvrdio da je manipulator i prevarant. Doticni prevarant je junak nase price - Majkl Karnavas. Interesatno je da su reci kojima je g.Akayesu ispunio otkaz Karnavasu, skoro identicne recima koje je koristio puk.Blagojevic, mnogo godina kasnije, na drugom kontinentu. Akayesu i Blagojevic se definitivno nikada nisu sreli u zivotu niti komunicirali. Dakle, imamo jedan klasican slucaj serijskog ubice koji vrslja na slobodi.

Tacnije i dalje vrslja po Hagu – advokati u Haskom tribunalu su formirali svoju komoru, kao telo koje treba da se brine o etici, pravilnom zastpanju, da reaguje na zloupotrebe, razresava advokate/iskljucuje ih iz clanstva. Da li znate ko je aktuelni predsednik te komore? Drzite dobro svoju stolicu – Majkl Karnavas. O tempora, o mores!

Vise je nego jasno Karnavasa treba pod hitno razresiti, razalovati, izopstiti i strpati u zatvor. Da mu se dodeli advokat, isti onakav kakav je on bio Blagojevicu, ali posto takav ne postoji, posto takvu moralnu nakazu majka vise ne radja – da mu se dodeli ogledalo! 

Da stanemo za momenat, da uzmemo duboko vazduh i da probamo zamisliti kako je izgledao taj teatar apsurda, karneval gluposti, da zamislimo tu parodiju, tu travestiju od sudjenja Blagojevicu.

Kadija te tuzi kadija ti sudi, kadija te brani!
Zamislite vi agoniju kroz koju prolazi pukovnik Vidoje Blagojevic!
U odnosu na ovaj proces ispada da je Franc Kafka pisao bajku, u odnosu na ovaj pakao ispada da je Dante Aligieri pisao crtani film.
U procesu protiv Blagojevica je pocinjen rekordni broj zloupotreba i improvizacija da je mutirao da neprepoznatljivosti.

Proces protiv Blagojevica je Frankenstajn!

Ovo je sramota za Tribunal, sramota za medjunarodnu zajednicu, sramota za ljudski rod!
I pre svega - sramota za ovu drzavu!

Ali o ulozi drzave u ovoj prici cemo za koji minut...

Karnavasa se Blagojevic oslobodio tek po zavrsetku sudjenja, pocetkom pretprosle godine. Danas ceka ishod zalbe koje predstavlja jos jedan presedan. Naime, Blagojevic ne trazi milostinju - manju kaznu. Ne trazi ni da ga oslobode. Sve sto trazi je fer sudjenje – nista vise, nista manje. 

Da li je Karnavas sam mogao da izdejstvuje i da zamalo uspe u pokusaju ubistva Vidoja Blagojevica?
Naravno da ne – Sekretarijat odnosno administacija Tribunala je bio njegova logistika.

Lica sa imenom i prezimenom koje je lako identifikovati su:

-vrsili strahovit i permanentatan psiholoski pritisak s ciljem da ga uniste, da ga poremete, da ga ubiju

Stitili Karnavasa tako sto su:
- sakrivali Blagojeviceve podneske od sudija, odnosno ih nisu dostavljali
- bezocno falsifikovali sudske spise, odnosno sakrili delove stenograma odnosno zapisnika sa sudjenja.

Na osnovu svega iznetog, javno optuzujem:

-          Karnavasa i njegovog potrcka, segrta Suzanu Tomanovic za pokusaj grozomornog ubistva

-          Sekretarijat Haskog tribunala kao saucesnika u pokusaju ubistva, odnosno kao deo udruzenog zlocinackog poduhvata da se nevin covek pretvori u krivca i da se, onako usput, psiho-fizicki unisti!

Ovi kanibali i sadisti, ove siledzije, su aktuelno podzemlje medjunarodnog prava.

Sve vreme, dok traje ova golgota u raljama Haskog tribunala, Vidoje Blagojevic je potpuno sam, zaboravljen od svih. To sto je danas ziv i zdrav, moze da zahvali jedino sebi.

Nedavno je prosao i 2000.dan kako Blagojevic nevin provodi u haskom kazamatu. Od tih 2000 dana, organi, institucije, vlasti ove drzave nisu nasli za shodno nijedan dan da posvete ovom slucaju. Koliko jos dana treba da prodju da se sete da se angazuju? Sta jos treba da se desi Blagojevicu da oni osete potrebu da zastite elementarna prava sopstvenog drzavljanina? 2000 puta sam ponovio da je nevin, da je greskom optuzen, da ga ubijaju u Hagu, ali mnogo je lakse ignorisati, zaboraviti, odreci se, stigmatizovati.

Eto sta je dobio Blagojevic nakon sto je 30 godina casno i posteno sluzio sistemu, zato sto je krvario za ovu drzavu, zato sto i danas ispasta u ime ove drzave. I sve to zato sto ga je neki tamo tuzilac iz Tribunala optuzio. Neka zna svaki gradjanin ove drzave sta ga ceka ako dodje u istoj situaciji kao i pukovnik Blagojevic.

Sama cinjenica sto sam se ja odrekao svega i posvetio se borbi da pomognem ocu, predstavlja veliku sramotu za drzavu, za institucije, jer to znaci da neko ko prima platu iz budzeta ove drzave ne radi svoj posao kako treba, odnosno ne radi ga uopste.

Sa gadjenjem i indignacijom odbacujem aktuelni ignorantski tretman koji mi se namece od strane odgovornih organa – da je ovo moj licni problem, da je to licni problem mog oca.

Gospodo, vi koji vladate ovom zemljom, pod hitno pocnite da se bavite slucajem Blagojevic, i konacno vec jednom proiznesite se da li je legitimno ili ne ovo sto rade Blagojevicu u Hagu?

Ne moze vise biti – “nismo znali”.

Izignorisite ovo i udaricete poslednji ekser u kovcegu u kojem je pokopan srpski integritet i dignitet. 
Javnost mora da zna sta se desavalo i sta se desava u slucaju Blagojevic. Kucnuo je cas  da se vidi sta se krije iza kulisa u tom slucaju, sta se krije ispod tepiha koji je vec postao brdo koliko su tu stvari ugurali.
Kucnuo je cas da se reflektor okrene prema “slucaju Blagojevic”

Da vidimo zasto je Vidoje Blagojevic necista savest Haskog tribunala?

Kucnuo je cas  da se postave ozbiljna pitanja i da se traze odgovori.

Dosta je bilo ignorisanja!

Dosta je bilo skrivanja cinjenica, dosta nasilja! 

---------------------------------------------------------------------31. JANUAR 2007.

Glas Srpske objavio je na udarnoj cetvrtoj strani storiju o "slucaju Blagojevic". Clanak je najavljen i na naslovnoj strani tog broja.
U okviru tog napisa, pojavile su se i dve izjave predstavnika organa Republike Srpske, koje, blago receno - siluju zdravu pamet. Radi se o organima nad kojim je odavno trebalo biti izvrsena transplantacija, jer ih organizam bezuspesno pokusava izbaciti. Iako ezotericna fantazmagorija kojom se bave ovi nesrecnici nije moj domen, elementarno pravo javnosti je pravo na istinu - moju reakciju na njihovu skalameriju bezobraznih i drskih lazi i budalastina, citate u produzetku:
 

LICEMERNO DO BOLA!

Reakcija na clanak u Glasu Srpske od 29.januara 2007, (ponedeljak), strana 4. naslov “Pravda zalbom zatrazena”, nadnaslov “Kontraverze u slucaju osudjenog pukovnika Vidoja Blagojevica”

Postovana redakcijo,

U vasem cenjenom listu, u izdanju od ponedeljka je objavljena storija povodom “slucaja Blagojevic”, tj. prica o bestijalnom krsenju ljudskih prava i zloupotrebama i nepravilnostima u sudskom postupku koji se vodi u Haskom tribunalu protiv mog oca, oficira srpske vojske - Vidoja Blagojevica.

U pomenutom clanku, u dva antrfilea, odnosno okvira, naslovljena “Sekretarijat” i “Fondacija ‘Pomoc’”, objavljene su izjave neimenovanog sluzbenog lica Republickog sekretarijata za odnose sa Haskim tribunalom i istrazivanje ratnih zlocina i rukovodioca Fondacije “Pomoc”, respektivno. Izjave su date u kontekstu “slucaja Blagojevic”, tj. sta su oni, sa svoje strane, konkretno preduzeli.

Buduci da su te izjave, zapravo lazi, bljuvotine i fikcije, koje sa indignacijom odbacujem, duzan sam da vam skrenem paznju da je prostor koji ste im dali u vasem listu zloupotrebljen, zato sto je obmanuta celokupna vasa citalacka publika. Imajuci to u vidu, uveren sam da cete objaviti ovu moju reakciju koju demantuje izmisljotine plasirane u pomenutim izjavama.

Ovu reakciju vam dostavljam tek sada, jer mi je bio potreban ogroman napor da ispisem ove redove, ne zbog nedostatka reci (posebno epiteta), vec zbog neopisive gorcine i gadljivosti koju osecam, kad samo pomislim, a kamoli da citam ili da pisem o tome sto su doticni izjavili.

 Flora i fauna podruma Srpske

Haski tribunal u Republici Srpskoj je jedna mistifikacija, hologram, bauk. Kad god usi nasih gradjana registruju reci Hag, Tribunal ili Sheveningen, glava odjednom nije ispravljena vec pognuta, a usta pocinju da sapucu. Sto od straha, sto od neznanja. A covek se istovremeno plasi od nepoznatog. Surova istina je da informacije koje ima nasa javnost o Tribunalu, su svedene na dve slike i jedno ime: ona zgrada sa fontanom, one klaustrofobicne plave kutije tj.sudnice i Karla Del Ponte.

U takvoj jednoj nejasnoci, u takvoj jednoj mutnoj vodi, u Republici Srpskoj tavore mikro-organizmi, planktoni i amebe, koji daleko od svetla javne pozornice i analize, sluzbeno “rade nesto vezano za Haski tribunal”. Aha, uf bolje onda da ne pitam. Ljubi ih Karla Del Ponte.

Ta Fondacija, a jos vise taj Sekretarijat, su mi naneli toliko zla da mi na samo pominjanje njihovih imena, organizam reaguje dramaticno. Cim su usli kroz vrata, nosioci funkcija u ovim “organima” su unistili smisao postojanja ovih organizacija i pretvorili ih i nakaze.

To su godinama takve pseudo, kvazi, nazovi, i uvek pod znacima navoda “institucije”, da bi bilo smesno da nisu namenjene za jedan ozbiljan resor kao sto je Tribunal. Ovako je tragicno i alarmantno.

E pa, odzvonilo im je. Ovakvim bestidnim, bescasnim i devijantnim ponasanjem, toliko su preterali da su sam oznacili pocetak kraja svoje sramne karijere. Sami su iznudili da javnosti konacno premijerno predstavimo drugu stranu medalje. Dosta su oni pricali o sebi, da vidimo sta o njima imaju da kazu oni koji zavise od njihovih “usluga”.

0 (i slovima: nula)

Citajuci njihove izjave u clanku na koji reagujem, citalac se sav stopi od miline. Prosto jedva cekas da pohrlis u zagrljaj tim ljudima punim topline, dusom mekom kao hleb. Oni nam eto, u svojim skromnim, ovozemaljskim, iskrenim izjavama, blagoumilnim i milozvucnim glasom porucuju da “su pomogli koliko je bilo u njihovoj moci” ili da “nisu mogli znacajnije da uticu”.

Ja, za pocetak, ovde imam problem sa glagolom “pomagati”. Namerna i perfidna greska u startu ovih blagonaklonih sluzbenika, je sto ocigledno ne citaju natpise na vratima firme gde se, odnosno gde ih, zaposljavaju. U njihovom slucaju oni nisu humanitarci i kolege Majke Tereze, nego sluzbenici u drzavnim institucijama, cija je obaveza, ponavljam (jer ce i oni ovo citati), obaveza, da rade savesno, odgovorno i bezuslovno, ono za sta su placeni od para poreskih obveznika ove drzave. I da u tom radu, hvala Bogu, pokazu i rezultate.

Dalje,

Od nedavno, oni su krenuli da forsiraju eufemizam, frazu, verbalnu bravuru, koju su inugurisali za slucaj da treba da polazu racune i koju sada provlace u svojim izjavama: “Koliko je u nasoj moci”. Kol’ko da se ograde. Zamenili su onu staru, dugih godina aktuelnu: “Ne mozemo mi nista – nemocni smo”. Ne zvuci momacki, ne zvuci mačo. Ali nova sminka, u kojoj se pominje moc, na prvoj kisi nestaje i pojavlja se onemocalo lice.

Dakle, kolika je njihova moc?

Nula. Nema je.

Ko to kaze? Pa oni! Pitajte ih, reci ce vam.

Verujem da retko imate priliku da vam neko sa radoscu saopsti da je evnuh, impotentan, sterilan, kastriran, krezub, neefikasan i beskoristan. To se moze jos videti, jos samo kod regruta koji se dovijaju na svaki nacin da izbegnu sluzenje vojnog roka.

Znaci ako rade “koliko je u njihovoj moci”, a njihova moc je nula, nije ni cudo da su i rezultati – nula. Prosti hipoteticki silogizam.

Nula je njihov modus vivendi.

Nula znanja, nula volje, nula mogucnosti, nula rezultata. Pa ako su nula, cemu onda sluze?

Kada i dno ima nizbrdicu 

Sada se vi, dragi citaoci, pitate sta ja, (kao sin haskog zatocenika, koji sam silom prilike bio prinudjen da se obratim ovim osobama koje su “zaduzeni za Hag”), imam da kazem o njima.

Odmah cu vam reci: Sve najgore!

Ova bratija koja se izjavama oglasila u clanku, nista nije preduzela u odnosu na Vidoja Blagojevica. Nikada. Nisu mrdnuli prstom da zastite elementarna ljudska prava ovog drzavljanina Republike Srpske, nisu zastitili vitalni nacionalni interes.

Naprotiv svojom indolentnoscu, pokidali su zivce i zagorcali zivot njemu i njegovoj porodici.

Nijedan kontakt sa ovim “instancama” nije ostvaren na njihovu inicijativu. Nijedan. Svaki kontakt je iniciran sa nase strane.

Od njihove strane moj otac je zaboravljen i ostavljen da istrune u zatvoru. 

Danas je tacno 2000. dan koji Vidoje Blagojevic provodi u haskom kazamatu. 2000 dana oni ravnodusno gledaju kako ubijaju mog oca u Sheveningenu.

Nikada necu zaboraviti ignorantski, podrugljiv i arogantan odnos ovih “strucnjaka za izjave”, u dane najvece agonije mog oca, kada su mu haski dzelati i dusmani vrsili monstruozni pritisak, kada mu je pravna pomoc trebala kao kap vode. 

Sta reci o moralu ovih nasih protagonista za “odnose sa Hagom”?

Moralno bi bilo da su davno podneli ostavke, srednje moralno da kazu istinu o svom neradu, minimum moralno da cute, kada vec nisu nista uradili kada je Blagojevic u pitanju.

A sta oni rade? Ne samo sto lazu da su nesto preduzeli nego cak, infantilno i suludo, pripisuju sebi i nekakve fantomske zasluge!

Uzasavam se, zapanjen sam.

Vrhunac bezobrazluka.

Ovi vlasnici siromasnog duha i obraza od traktorske gume (zadnje) su Sergej Bupka licemerstva. Svaki put sve vise i svaki put svetski rekord.

Izjave na koje reagujem, su dali Milorad Kalamanda, lice koje je rukovodilac Fondacije “Pomoc” i nepoznato lice iz Sekretarijata sa odnose sa Haskim Tribunalom.

Prvo da resimo Kalamandu: Ko bi drugi dao izjavu iz Fondacije, do Kalamanda – alter ego Fondacije, alfa i omega, “Fondacija to sam ja”. U svom zanosu, ovaj rukovodilac u svojoj blagosti i milosti dodeljuje sredstva odvojena iz budzeta drzave, pravi face k’o da daje iz svog dzepa. Jedino tacno sto on pominje je da je pomoc bila simbolicna, ja bih dodao mikroskopska i kratkotrajna, ali je ovaj mag i na toj kolicini uspeo, da u nekoliko navrata “zaboravi” da nam isplati svu pomoc koju je bio obavezan da isplati.

Uvek kad ga podsetim na ovu “omasku”, dobijem “informacije”, ali ne i objasnjenje. Dok ga tako posmatram, pred ocima mi se pojavi slika impresivnog podviga majmunke Kale koje je odgojila, hranila i pazila malog Tarzana, koga je nasla samog u dzungli. Sve mi se cini da Tarzan nije jedini koga je Kala odgajila.

Gde je deo pomoci koju nam nisi isplatio, KALA-mando!

Druga izjava nam dolazi iz Sekretarijata. Nismo sigurni tacno odakle, da li iz toaleta ili iz ostave. Evidentno je ipak da anonimni izvor nije hteo da se blamira bas “do daske”, pa i da kaze svoje ime pride nekoliko recenica naucne fantastike koje je izdiktirao.

Taj SEKRETarijat je posebna prica – simbol nekompetentnosti i nesposobnosti.

Za odnose sa Tribunalom je zaduzena ukupno jedna osoba, odaziva se na ime Predrag Milicevic, sa kvalifikacijama koje odgovaraju upravo takvoj zahtevnoj ulozi:  Nema specijalizaciju za medjunarodno pravo, Tribunal je video samo na TV-u, a voleo bih da me demantuje da zna neku rec engleskog vise od: “jes”, “nou”, “tenkju”.

Osoba koja radnim danima, donjim delom ledja, grije direktorsku fotelju je Jovan Spaic i on se bavi “odnosima”, tj. rukovodi njima.

Ostalo osoblje Sekretarijata se nebavi odnosima sa Tribunalom.

Preskocicu P.M i opisacu moje iskustvo sa J.S.:

Posle dve godine kako je direktor, upitao sam ga zasto, iako je uredno obavesten, nije nista preduzeo u odnosu na krsenje ljudskih prava Vidoja Blagojevica, koji nije imao odbranu, niti je mogao da svedoci, i koji je na kraju je osudjen bez ijednog dokaza.

Nije mi bilo jasno ni zasto, ako je Seretarijat nesposoban, nisu nikada obavestili najvise instance ove drzave.

Evo sta mi je odgovorio:

“Svi oni u Hagu kazu da im se krse ljudska prava.”

“Svi oni u Hagu kazu da su nevini.”

A vrhunac je bio: “To ti tvrdis”.

Zamislite da odete u policijsku stanicu kako bi prijavili zlocin. “Jedan covek je pretucen bez povoda” – “Ma svi oni to kazu”; “Ali covek je nevin”-“Svi oni kazu da su nevini”. “Ali, molim Vas, video sam svojim ocima” – “E, to ti tvrdis”

I nikome nista…

Hipokrizija. Jad i beda.

Znam da i vi citaoci, u ovom trenutku vrtite glavom u neverici i pitate se: Zar je moguce da postoje ovakvi diletanti, paceri, gilipteri, lezilebovići, kokosari, beskicmenjaci, lupezi, dziberi, gnjide, paraziti i licemeri?

Neophodno je pod hitno izvrsiti deratizaciju i dezinfekciju u pomenutim vicevima od institucija, jer gradjani, koji od poreza na svoju platu finansiraju budzet, imaju jasnu poruku -  “Ne o mom trosku!”  

Nije mi samo jasno, kako su ovi pojedinci, tako olako zakljucili da sam doziveo amneziju, kako su mogli da izjave to sto su izjavili i da ocekuju da to prodje? Na njihovu zalost, amnezije nema, naprotiv - tu su dokumenti, argumenti i dokazi o njihovom dugogodisnjem neradu, sklopljenih u formi tuzbe za nesavestan rad i zloupotrebu sluzbene duznosti, sa kojom ce se oni morati suociti pred nadleznim sudom. 

Aleksandar Blagojevic,

Zrtva nesposobnosti odgovornih lica iz “institucija za Hag” R. Srpske

-------------------------------------------------------------------------------------------------

31. JANUAR 2007.

Danas je
 2000.dan
koji Blagojevic provodi potpuno nevin u haskom kazamatu!

Na velikom displeju postavljenom na centralnom Trgu Krajine u Banjaluci, svakih pet minuta mozete procitati sledecu poruku:

-------------------------------------------------------------------------------------------------

VAZNO!

OVDE MOZETE SKINUTI VIDEO PRILOG O ZADNJOJ ZALBENOJ RASPRAVI U SKLOPU 302.EPIZODE EMISIJE "TV TRIBUNAL"  PRIKAZANE 8.12.2006 U PRODUKCIJI AGENCIJE "SENSE"!

http://www.sense-agency.com/sense-media/Tvtribunal_302.wmv

-------------------------------------------------------------------------------------------------

14. JANUAR 2007.

 - OTVORENO PISMO -

Politickoj eliti Republike Srpske 

NOVOGODISNJA CESTITKA

Gospodo politicari,

Januar je mesec, ali onaj pravi - praznici su tu, i to neradni, slavi se kao u dobra stara vremena. Nakon promene starog kalendara novim na zidu, jedina fizicka aktivnost izmedju varenja raznih pecenja je kombinatorika. Ne ona standardna – kladionica, loto, vec januarska – kako spojiti (neradne dane).
Sinoc smo, eto, docekali i pravoslavnu Novu godinu.
Usred cele te egzaltacije, eto mene, (kako me nije sramota), da vam remetim slavlje time sto cu vas ponovo podsetiti na cinjenicu koja nije komplementarna sa vasim vizurama, agendama, programima...
Podseticu vas na jednog od onih, koji su stvorili ovu drzavu ciji ste vi aktuelni politicki establisment. 

Radi se o mom ocu, pukovniku VRS, Vidoju Blagojevicu, koji je vec sestu Novu Godinu, sesti Bozic docekao u samici seveningenskog kazamata.

Pa sta?  (Repliciracete rezolutno)
Pa to je njegov problem! (Sa indignacijom okrenucete glavu na drugu stranu)
Pa problem je, postovana gospodo:

Sto je covek potpuno nevin – greskom optuzen i priveden.
Sto je, zato sto je nevin, a ne kriv kako su planirali, godinama izlozen srednjovekovnjoj torturi i izivljavanju.
Sto mu zalba u drugom stepenu sadrzi jednu recenicu: „Omogucite mi fer sudjenje“.
I na kraju, problem je sto sve to nije njegov licni problem, gospodo, vec se radi o najvisem drzavnom interesu koji ste vi obavezni da stitite.

Onaj koji je po sili zakona branio nejac, koji je 30 godina proveo casno i posteno sluzeci drzavnoj sluzbi naprasno je, dakle postao – niko. 

2000 dana 

Poslednji dan ovog veselog januara, je tacno 2000. dan, koji ce pukovnik Blagojevic potpuno nevin provesti u zatocenistvu. Od prvog dana, kada su ga divljacki kidnapovali u Banjaluci, do dana danasnjeg niko od vas nije reagovao, postavio pitanje, pokazao interes... Tribunal nije morao da se trosi da mu sudi – vi ste mu vec presudili. Dve hiljade dana, a vi niste odvojili ni jedan dan, ni jedan trenutak da se raspitate:

Da li je imao fer sudjenje, da li je imao mogucnost da se brani protiv drakonskih optuzbi, da li je mogao da svedoci, da li je bio izlozen pritiscima i ucenama u pritvoru i na kraju krajeva, da li postoje dokazi protiv njega?

Da ste to uradili, saznali biste da ne postoji ni jedan audio, video i pisani dokaz, kao ni svedok koji ga tereti – da su pogresno optuzili nevinog coveka. Saznali biste o agoniji kroz koju prolazi vec vise od pola decenije.

Usput, raspitajte se i gde i kako zivi njegova porodica.

Dok se nad njim izivljavaju u Hagu, ovde se vrsi egzodus nad njegovom porodicom. On u samici – njegova porodica u samici. 

Sramni konsenzus 

Svi ste vi se izmenjali na vlasti.
I levi, i desni i centar i desni centar i levi centar i td.
I svi imate konsenzus oko Vidoja Blagojevica.
„Nedaj Boze da se Srbi sloze“.
Oko cega?  Oko ignorisanja, zaborava i odricanja.
Svaka cast! Jako odgovorno, hrabro i patriotski.

Ajde samo jedna rec o patriotizmu: 
Republika Srpska nije poklon, nije pala s neba – izvojevana je u ratu, zahvaljujuci casnim i sposobnim oficirima kakav je Vidoje Blagojevic.
Dok u okruzenju od konobara i secikesa prave heroje, Mesije i nacionalne ikone, vi se stidite da pukovnika Blagojevica pomenete, a kamoli podrzite i zastitite. A covek, (i u ratu i danas kao haski suzanj), je na licnom primeru pokazao sta predstavlja moral, patriotizam i dostojanstvo.

Dok Blagojevic i njegova porodica zivi u paklu, dok gubi i ono malo zdravlja sto je ostalo boreci se sa velikom nepravdom, nacija ceka.
Ceka se akt elementarnog integriteta i zastite nacionalnog interesa.
Sta jos treba da se desi Blagojevicu dok se neko od vas odvazi i javno poruci Tribunalu: „Alo majstori, pa dokle bre vise? Sta to radite tom coveku? Dosta je bilo!“

 „Slucaj Blagojevic“ je savrseno jasan, vasa obaveza je kristalno jasna.

Izignorisite ovo i udaricete poslednji ekser u kovcegu u kojem je pokopan srpski integritet i dignitet. Oglusite se i ostacete neosetljivi, sebicni i neodgovorni politikanti.

Neke nove generacije ce ceniti zrtvu Vidoja Blagojevica, i postaviti pitanje vase odgovornosti - sta ste cinili, a jos vise sta niste.

Tacno u ponoc 

Sinoc su se kazaljke na satu poklopile oznacivsi pocetak Nove godine. Istovremeno, prostor oko vas su ispunili disonatni zvuci kuckanja casa, petardi, politicko-korektnih cestitanja i nezaobilaznih podsecanja vasih poltrona i ostalih podrepnih muva da ste najlepsi i najpametniji.
Kazaljke su se sinoc poklopile i u celiji Vidoja Blagojevica, s tom razlikom sto zvuk njihovog poklapanja je jedino nesto sto se moglo cuti u tom trenutku.
A u vazduhu izmedju njega i vas i dalje lebde reci Vladike Njegosa: „Cast i bruka zive dovijeka.“

Dragi politicari,

                                        SREĆNA NOVA GODINA!

          
                                                                                           
                                                                           Vaš,
                                                                                    Aleksandar Blagojevic

---------------------------------------------------------------------7. DECEMBAR 2006.

TRIJUMF ISTINE !

TRIJUMF SLOBODE!

ISTINA JE SLOBODNA!

Peti decembar je veliki dan. Veliki dan za istinu.

Dan kada je istina probila okove kovcega u kome je godinama skrivana od ociju sveta.
Petog decembra 2006. u 8 casova, u sudnici broj jedan Haskog tribunala zapoceo je dvodnevni pretres po zalbi pukovnika Blagojevica.
Nakon sto, posle kratkog uvoda, predsednik Zalbenog veca, sudija Fausto Pokar, dao rec novoj odbrani Blagojevica, sudnicu je ispunila blesteca svetlost. Istina je, konacno - slobodna!

Branilac pukovnika Blagojevica, gospodin Vladimir Domazet, je mirnim, stalozenim, jasnim glasom, polako iznosio argumente zalbe. Ipak, takav glas je gromoglasno odzvanjao u sudnici - culi smo monstruozne stvari, culi smo reci koji opisuju sa jedne strane agoniju, patnju, borbu, nepokolebljivost, vapaj za pravdu. S druge strane culi smo zapanjujuce navode o kriminalu, zloupotrebi, bestijalnosti, brutalnosti, bezobzirnosti, bescascu.

Svet je saznao.

Eter je preneo istinu toliko zeljnu da ispuni prostor, da obavije planetu i da vrati na mesto izmesteno leziste na kome pociva bitisanje covecanstva. Da vrati balans prirode koji kaze: istina je samo jedna, istina je neunistiva!

Pukovnik Blagojevic je u sheveningenskim kazamatima bio sam. Sam protiv masinerije, sam protiv svih - onih koji su ubrzo nakon sto su zarobili njega, zarobili i istinu. Koji su vrsili zloupotrebe, lagali, falsifikovali, da bi je unistili. Ali, Blagojevic je samo obican smrtnik, dok istina je besmrtna. On je izdrzao sam i izolovan zahvaljujuci jedinom, ali najjacem oruzju - istini. Njegovo telo i psiha iako pod teskom, pet godina dugom kanibalistickom torturom, izdrzali su, jer su imali svetu misuju da ostave istinu u zivot, kako bi ona, za njene tirane odavno mrtva, vaskrsla!

I bi istina!

Danas nista vise nije kao sto je bilo, i nikada nece biti kada je u pitanju istina u "Slucaju Blagojevic". Ona je svukla maske sa lica njenih tamnicara, i pokazala njihova lica svetu. Umesto silueta od kojih je svaka nosila istu, jedinstvenu masku sada su tu imena i prezimena pripadnika lazne odbrane, pripadnika tribunalovog Registrara i Tuzilastva.

Advokat Domazet je konstantnim tonom govorio, i ubrzo priveo kraju svoje izlaganje. Zalbeno vece je iznenadjeno primetilo: Pa imate jos dosta vremena na raspolaganju. 'Hvala, ja sam rekao sve sto imam' - usledio je odgovor.

Nevini suzanj Vidoje Blagojevic, je danas spokojan.

Dok kroz resetke svoje tamnice gleda delic neba, zna da je tamo sada istina.

I da je niko, nikada vise nece moci strpati, okovati i pokopati nazad u onaj memljivi kovceg.

On ce zatvoriti oci, sklopiti dlanove, pomolice se i pokloniti se... Njemu... Njoj... Istini!

Trijumf HRABROSTI. Trijumf ISTRAJNOSTI. Trijumf VERE.

Peti decembar je veliki dan. JER JE NAJTUZNIJI DAN ZA KARNAVASA

Karnavas je razoblicen.
Karnavas je raskrinkan i izlozen svetu na stubu srama.

Jedino sto preostaje nadleznim organima je da ovog kriminalca, nitkova i prevaranta, pod hitno razaluju, izopste i prognaju. Oduzimanje licence za rad bezuslovno i permanentno - podrazumeva se.

Ocekujemo da bude krivicno procesuiran i smesta pritvoren. Nadajmo se da ce ga u tom krivicnom postupku braniti isti takav advokat kakav je on bio pukovniku Vidoju Blagojevicu. Ali posto je to nemoguce, posto ovakvog monstruma majka vise ne radja - dajte mu ogledalo!

-------------------------------------------------------------------------------------------------

AGENCIJSKI IZVESTAJI RASPRAVE PO ZALBI

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Postovani posetioci sajta,

Ovaj sajt je naslovljen "Pravda za Blagojevica!" i posvecen je borbi jednog haskog zatocenika za zastitu svoga elementarnog ljudskog prava - prava na fer sudjenje. Borbi za pravdu i istinu.

BOJE OVOG SAJTA SU SVETLO-PLAVA I BELA - BOJE NEBA. BOJE SLOBODE!

Na ovom web-sajtu mozete naci sve ono sto Haski tribunal zeli sakriti od javnosti, svu sramotu i morbidnost nevidjenog krsenja ljudskih prava pukovnika Vojske Republike Srpske, Vidoja Blagojevica, koji vec pet godina cami u sheveningenskim kazamatima, nevin i bez ijednog dokaza Tuzilastva protiv njega. Svoju nevinost nije imao mogucnosti da dokaze - tokom sudjenja je bio, protivno svojoj volji, zastupan od strane probisveta Majkla Karnavasa. Konacno, nakon presude isti taj Karnavas je popio (dve godine pre toga uruceni) OTKAZ.
Ali, nazalost, tek nakon sto je nepovratno upropastio odbranu Blagojevica, lazno se predstavljajuci kao njegov advokat.
Danas, pukovnik Blagojevic ceka ishod zalbenog postupka.

Pozivam sve one koji su za istinu i pravdu! Koji veruju da niko ne moze da sakrije ono sto se sakriti ne moze, da se priljuce inicijativi "Pravda za Blagojevica!", koja ce naterati Tribunal da javno progovori o ovom slucaju i da objasni sve anomalije.

• Novinari - istrazite i objavite!

• Pravni eksperti - proucite i dajte mislenje!

• Institucije - reagujte!

• Svi slobodoljubivi ljudi sveta - osudite ovo monstruozno krsenje ljudskih prava!

FER SUDJENJE ZA BLAGOJEVICA!!!

Inicijativa "Pravda za Blagojevica!" zahteva:

      1.        Da se pukovniku Blagojevicu omoguci fer i transparentno sudjenje

2.        Da se povede istraga od strane nezavisnog ekspertskog tima koji ce utvrditi dali je njegov nametnuti advokat Karnavas zloupotrebio sluzbenu duznost. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

PROCITAJTE UVOD U SLUCAJ:

Vidoje Blagojevic, pukovnik Vojske Republike Srpske, je zatocen u pritvoru Haskog tribunala vec pet godina i bori se za zastitu svoga elementarnog ljudskog prava - prava na fer sudjenje. Medjutim, da odmah bude jasno - ovo nije jos jedna od mnogih "haskih prica", vec situacija je mnogo bizarnija! Naime, pukovnik Blagojevic, jedan od optuzenih za Srebrenicu, je zatocenik jednog coveka - sopstvenog licemernog advokata, Amerikanca sa grckim poreklom, Majkla Karnavasa, koji na najbeskrupulozniji nacin zloupotrebljava nezavidan polozaj onoga koga bi trebalo da brani - svoga klijenta. U jednom opseznom i teskom procesu, umesto da zastupa interese svoga klijenta, Karnavas je odlucio da devalvira poziv advokata odbrane i da radi iskljucivo na racun svojih lukrativnih i karijeristickih ambicija.

Naocigled cele administracije Tribunala, sudija i ostalih advokata koji su rade u Tribunalu, a istovremeno daleko od ociju javnosti, odvija se agonija jednog coveka koji je stavljen na margini procesa u kome se radi o njegovoj zivotu. Dakle, odvija se flagrantno krsenje njegovih ljudskih prava, dok se istovremeno njegov tiranin - Majkl Karnavas, uspeva sa podsmehom maskirati od celog Haskog tribunala i civilizovanog sveta. Uoci privodjenja kraju procesa (Septembar, 2004 godine) u kome se Blagojevic tereti sa osam tacaka optuznice za najteska dela medjunarodnog prava, Blagojevicu je oduzeto i pravo da sam svedoci na sopstvenom procesu. Ostati slep i gluv pred cinjenicama o situaciji u kojoj se nalazi Vidoje Blagojevic i ostaviti ga samog sa svojom sudbinom je sramota za Haski tribunal, za sve one koji se zalazu za slovo prava, utvrdjivanje istine i zastitu ljudskih prava i na kraju - sramota za celo covecanstvo.
                                                                                                                                                                                   Aleksandar Blagojevic,
                                                                   sin pukovnika Vidoja Blagojevica

PROCITAJTE CEO TEKST OVDE

Pukovnik Blagojevic u sudnici Tribunala

Majkl Karnavas - "advokat" koji je zloupotrebio poverenje svoga klijenta - pukovnika Blagojevica

DOWNLOAD SEKCIJA:

(1) AUDIO TRANSKRIPT (SRPSKI)ZALBENE RASPRAVE OD 5. XII. 2006.

PRVI_DAN

(2) AUDIO TRANSKRIPT (SRPSKI)ZALBENE RASPRAVE OD 6. XII. 2006.

DRUGI_DAN

(3) DNEVNI RED DVODNEVNE RASPRAVE PO ZALBI (PDF)

DNEVNI RED

(4) TV PRILOG O DVODNEVNOJ RASPRAVI PO ZALBI (WMV)

VIDEO

(5) VIDEO FRAGMENTI

PRVI DAN

DRUGI DAN

(6) TRANSKRIPT DVODNEVNE RASPRAVE PO ZALBI (DOC)

SRPSKI

ENGLESKI:

PRVI DAN
DRUGI DAN

FRANCUSKI:

PRVI DAN
DRUGI DAN

PISITE
PUKOVNIKU BLAGOJEVICU!
 

POSTANSKA ADRESA JE:
 Vidoje Blagojevic
 UN Detention Unit
 Postbus 87810
 2508 DE Den Haag
 Nederlands
 

MATERIJALNU POMOC MOZETE POSLATI NA SLEDECI RACUN:
 

BANK:  RABOBANK Nederland
           Postbus 17100
           3500 HG Utrecht

SWIFT: RABONL2U
IBAN:   NL13 RABO 0192 3250 19
Account number: 1923.25.019
Account name:     PI Haaglanden
                             Postbus 87810
                             2597 JW Den Haag

Additional details: "V.N.Unit, 9000063, BlagojevicV"

LINKUJTE NA OVAJ SAJT, OVIM BANEROM!

Mejlove podrske saljite na e-mail adresu:

contact@blagojevic.org